Милоје и Алојзије
Прича је премијерно постављена овде, на Стимиту.
* * *
-- Ау, колку сам им лову покупиo! Kолико само овде има пара?
Рече господин Милоје и уздахну, па настави.
-- Ове паре су све моје. Никад нисам имао толико пара. Вероватно сам најбогатији Србин. Ова ће земља Србија засигурно пропасти поред овакве власти. Поред оваквих министара, трошаџија, Србија мора пропасти. Трећи дан се возимо паробродом. Ево сад се враћамо из Ђердапа. У потпалубљу је ресторан. Женске, пиће, јеће, коцкамо се непрестано. Опељешио сам, неколико српских министара и неколико индустријалаца. Само што сам ушао у своју бродску кабину, Лађа затруби. Погледам кроз прозор сутон је већ падао на Смедерево и Јеринин град. У парку крај пристаништа су већ упаљене канделабре. Ово ми је ко зна који пут да сам донео паретине. Немам више места да лагерујем штекове пара овде у мојој, бродској кабини испод кревета. Гледам се у огледало изнад умиваоника и кажем себи у огледалу.
-- Ти си Милоје најлепши! Ти си Милоје богат. Богат, пребогат. Јашта. Вероватно си најбогатији Србин. Ти си Милоје најлепши. Најлепши сам. Леп и богат. Пребогат и прелеп.
Рада, Пашићев син, изгубио је много. Само се задужује и у новцу и у меницама. Гледа ме ко крвник. Ко да сам му крив што је хазардер, Билмез и расипник. Ма, нека иде све до ђавола. Пресекох се од помисли да би ме неко, као што бива, могао убити и бацити у Дунав. Све због ових гршних пара што сам им узео у игри. Ето имао сам среће, потерала ме карта. Онако преплашен, узбуђен и мамуран реших се да избацим гардеробу из кофера и да у њега попакујем ове новце. Тако и би. Прекипео кофер од пара. Вежем га каишем, попреко. Напунио сам и једну средњу торбу која се носи преко рамена. Узбуђено завршим са паковањем пара. Менице уредно спакујем и ставим у специјална два џепа са унутрашње стране прслука. Оперем руке и умијем се два пута ладном водом у лавору на умиваонику. Дигнем главу и погледам се у огледало. Брава на вратима кабине шкљоцну, одсечно, неколико пута. Каже неко:
-- Закључано је.
Други каже:
-- Можда је у нужнику или на палуби, наћи ћемо га ми већ, ал ће да се наједу рибе од њега.
Чујем добују кораци у бродском ходнику. Одоше. Узмем кофер и гле прође кроз округли прозор, који из даљине кад гледамо лађу изгледа мали. Кренем у мрклој ноћи према крми лађе. На задњем делу лађе, уз крму била су везана два чамца. Сиђем мердевиницама у један а одвежем оба чамца. Онај празан пустим низ матицу. Сад, овде, у чамцу мора да сам десетак километара узводно од Смедерева према Београду. Помислих како ме је погледао Господ. Ту је негде на Југову близу Смедерева, пристан на имању, где је и пилана мог полубрата Алојзија Пресецника. Полубрат ми је трговац дрветом, гросиста. Веслам према обали и по месечини већ назирем пилану. Гомиле балвана и уредно сложена грађа. Чамцем по месечини пристајем на пристан претрпан дрвеном грађом. Приђем уз пристан и изађем са торбом и кофером те одгурнух чамац низ воду. Залајаше кучићи. Изиђе слуга Средоје са фењером и раздра се:
-- Куј је то тамонака? Куј се то мува око чамци?
-- О, ча Средоје, Ја сам чика Средоје. Ја, газда Алојзијев брат Милоје.
-- А, ти си бре, Милоје. Ја мислио да неко дошо да краде чамци па сам поно пушку и фењер. А откуде ти Милоје ноћом на Дунаву?
-- Ма, мани ме ча Средоје, дугачка прича. Него побеже ми ова последња скела пред мрак. Срећом превезе ме онај добри рибар Драга Ташита на наш пристан. Иначе да сам провео ноћ на пречанској страни изели би ме комарци, начисто. Имаш једну цигару чика Средоје. Гаси бре, тај фењер да нас не изеду комарци.
Кучићи се примирише. Средоје из бараке изнесе чутуру са ракијом и даде је Милаоју, па извади дуван кесу и зави му цигару.
-- Ча, Средоје, слушај ме добро. Одмах седлај коња, али одмах. Идеш хитно код мог брата Алојза. Пробуди га и реци му да нико не чује. Нико, ни снајка Мајда, да одмах упрегне коња у оне његове каруце и дође овде. Никоме ниште не збори о овоме, вавјек. Ако неко пита за мене, кажи да не залазиш овде. Може бити да сам отишо у Америку? Ништа ником не казуј. Кажи Алојзу да га чекам у грмљу крај Зверкове чесме.
Рече Милоје и извади из џепчета на прслуку сто динара и даде их Средоју.
-- Ју, господине Милоје млого си ми дао.
-- Ајде, јаши, ча Средоје, јаши. Галопом потерај коња.
Отуд, од Смедерева чује се бат и рзање коња. Пристиже Алојз.
Изгрлише се полубраћа и Милоје исприча своју муку. Алојз каже:
-- Добро, одох до Пилане и брзо се враћам. Ти се добро сакриј у грмљу.
Алојз се брзо вратио натоварио на каруце летве за мертеке, даске, некакве сандуке и… Милоје уђе у један од сандука а Алојз га покри поњавом којом покрива коња када се озноји. Успут се браћа договорише како ће даље.
Петлови већ оглашавају нови дан. Алојз повуче десни кајас и скрете коња десно у Копчарску малу. Стадоше испред куће Мице трукерке. Алојз узе нарамак летви и уђе у авлију. У тај пар изиђе Мица онако поспана на басамке испред веранде и поче да стшава кучиће:
-- Чибе бре беснаре једне, ће пробудите целу Копчарску Малу. А ко је то код капије.
-- Ја сам, Алојз ево сам ти донео све што треба да се претресе кров.
-- Ју весели Алојзије а што си поранио тако сабајле ко вештац.
-- Враћам се из пилане тако сам коначио. Знаш па да се не враћам празним каруцама…
-- Јес право кажеш.
Мица му припоможе око истовара грађе, а он јој исприча шапатом кратко шта их је снашло. Мица ће на то онако гласније:
-- Па добро када је така и така ствар, најбоље је да приђеш каруцама уз басамаке од веранде. Тако ту. После ми је ближе да грађу кроз веранду попнем на таван.
Тако и би Истоварише грађу онако усправно са леве и десне стране врата од веранде. Онда Алојз обори канату од каруце према басамцима, а Милоје се извуче испод поњаве и милећи уђе у веранду.
-- Е, Мицо, мора да ми помогнеш око ових сандука, јер су тешки. У њима су ексери и кланфе за кров твоје куће.
Мица ће шапатом:
-- Ма заслужио је мој Милоје да му будем јатак. Због њега остах неудата. Он је бре, моја тиха патња. Одувек био велики је каваљер према мени. Ма има бре да га ако треба сачувам под коритом, бре Алојзије.
Тако, променила се влада, министри, Рада Пашић и даље прави проблеме свом тати, Многи индустријалци су пропали. Алојз Пресецник је ојачао има још једну пилану, гради фабрику намештаја. Мица трукерка старија девојка, удавача на цени. Мираџика са великим миразом.
Дунав и даље тече и по њему плове лађе. На једну аустријску која плови уз Дунав, за Аустрију укрцао се Милоје измењеног лика и са аустријским пасошем.