Баш волем
Прича је премијерно постављена овде, на Стимиту.
Баш волeм, што би рекао чика Васа стари Смедеревац. Имао је као узречицу када са неким нешто причa да каже „баш волем“. Тако су Смедеревци временом чика Васу прозвали Васа – Баш волем.
Сувомразица, баба Марта искезила зубе. Кошава се напела да дува, ко да је узела ђутуре да одради посао. Непријатна кошава појачана мразем и бабиним јарцима. Смедеревске улице пусте. Неуобичајно празне, иако је данас четвртак, пазарни дан у Смедереву. Васа, звани Баш волем приспео од калемегданске пијаце, закопчао громби капут до грла а шалче везао преко уста. Левом руком спасава шешир да га не одува кошава. Пришао је бандери на којој је звучник радио станице . Спустио је зембиљ са бакалуком уз бандеру преко пута, Пантазијевићеве апотеке. Гвири испод шешира, гледа у сат на црквеном торњу Саборне цркве Светог Георгија који још од Божића не ради. Прислоњен уз бандеру, левом руком спасава шешир да га не одува кошава, а десном вади џепни сат марке Лонжин са локомотивом на поклопцу. Није понео наочаре па чкиљи у сат. Десет до десет је. Таман је стигао на време да чује вести. Из звучника на бандери трешти нека тужна музика. Пребирајући нешто по поштарској торби пристиже и чика Јоца поштар. Он нема проблема са кошавом. Везао је канапом за везивање пакета поштарску шапку. Коча Пантазијевић, апотекар изашао у белом мантилу испред апотеке. Ишчекујући вести у десет гледа у фијакеристе који су се збрали поред деда Добриног фијакера, и они ишчекују вести. Васа извадио паклу Мораве и кратку муштиклу од слонове кости што би рекао „Од мамутовине“, до пола жуте од никотина. Звучник на бандери и даље трешти неку тужну музику. Васа, нервозно чека вести у десет, покушава, борећи се са кошавом, да запали цигару.
Са друге стране бандере на корак од Васе натрћио се Стева милицајац, загњурио главу у откопчани шињел. Покушава и он да запали цигару. Пцује Стева кошаву и мраз. И Стева чека да почну вести. У том из берберске задруге излази Драги Кошарић, берберин у белом берберском мантилу са цигаром у устима. Не говори са Стевом милицајцем. Каже Васи:
-- Немо бре Васо да се мучиш. Еве ти па запали са моје цигаре. Шта бре Васо има ново, откад се бре Васо нисмо видели. Види каки си урасо у косу и браду. Време је да те обријам и подшишам. Мањ ако не дидеш у калуђери? Хе, хе, хееее! Јес бре побратиме Васо чега има новог?
Васа га упитно погледа, па ће кроз бркове седе и жуте од никотина:
-- Ма шта може бре Драги у овој, нашој учмалој вароши, Смедереву да бидне ново. Баш волем. Овде је све учмало. Баш волем, баш волем. Шта мож да бидне ново? Баш волем.
Гледа га Васа онако резигнирано и знатижељно, ишчекујући одговор. У тај пар, преко звучника се чује гонг који означава десет сати. У том моменту каже Драги Кошарић, берберин Васи:
-- Умро бре Васо Моша Пијаде, ето то је ново.
Васа га погледа изненађено, жалосним погледом па ће:
-- Умро Моша Пијаде?! Баш волем, баш волем…
На прво „баш волем“ Стева милицајац се окрете и код другог „баш волем“ звекну Васу пендреком по глави, потом му стави лисице, те га смести у пристигли милицајски комби, звани Марица, већ крцату ухапшенима. Други милицајац Паја, који је био у комбију, држи пендрек у руци и за сваки случај завеза Васу другим лисицама за шипку у комбију. Васа уздахну а чворуга на глави га штрецну. Опипава чворугу, па болно уздахну, те ће онако за себе у браду, потиштено:
-- Баш волем! Умро Моша Пијаде, баш волем, баш волем.
Паја милицајац начуљи уши. На трећем, „баш волем“ звекну дваред пендреком Васу по сред оне чворуге коју му је направио пендреком Стева милицајац.
Гонг означи почетак вести у десет. Сви, око бандере скрушено слушају вести. Тужни су због Васиног удеса. Завршише се вести, сви се разиђоше. Осташе само два бела мантила у којима су Коча Пантазијевић – апотекар и Драги Кошарић – берберин, лицеукраситељ. Драги се сагао да понесе у берберницу Васинине цегере са бакалуком. Сагао се и Коча полушапатом рече Драгету.
-- Брицо збрини Васин бакалук код тебе у берберницу, па дођи да се договоримо, разумеш, да се договоримо у вези Васиног удеса. Да га избавимо, да га извадимо из апсе.
У затвору као у сваком затвору, жамор, притворени шапућу, жале се на власт и ... У ходнику се чују кораци и звекет кључева. Стражар отвори врат и позва Васу да изиђе.
Пустише Васу уз напомену да скрати језик и да пази шта прича.
-- Фала Вам што ме пустисте на слободу. Баш волем, баш волем!!!
