Табланети

hadzijaz (47)in #literature • 6 years ago

Прича је први пут објављена у „Смедеревском магазину“, бр. 16.

Михољско лето.

Небо је посве плаво, ваздух благ.

Светлост, бескрајна и непобедива. Разлива се са свих страна, разлива се не само са неба, већ и са земље, са каменe турске калдрме, са гомиле белих кућа, са цркве...

На тротоару преко пута Задужбине на шамлици седи за столицом са наслоном која му служи као сликарски штафелај, руски јеврејин Феодор Гершељман – Папаша. Кашљуца са лулом у зубима, зури у скупину белих кућа окупаних овом магичном светлошћу. Хтео би да слика нешто шо би се звало Импресије из Смедерева, слику у којој би преовладавали светли тонови, ову утрнулост града и бистро и тврдоглаво лице становништва.

Данас су михољске задушнице.

Жене у црнини са котарицама враћају се са гробља. Својом ћутњом и црнином ремете хармонију светлих тонова данашњег дана.

-- Да сврнемо код Гуту содаџију по сифоне соде јер сви ће његови другари фијакеристи са гробља да дођу код нас на задушни ручак за покој му душе нашег деда Добре, на даћу. Знаш каки су они после овчетине пију шприцере од смедеревке са сода водом

-- А да купимо коју кабезу, ранџаду па и неки клакер за децу.

Гута содаџија услужи жене и изиђе из радње за њима.

-- Еве вам ова два велика сифона нек се види пред деда Добру за душу и поздрави ми нашег заједничког кума Милета Катиног а и она два спадала фијакеристе, Цулинчиће Драгу и Божу баба Цулине. Вечерас кад завршим посо и ја ћу да допаднем до вас. Ма добар је био покојни деда Добра фијакериста, Бог да му душу прости. Еј, 86 година, дубока је то старост. Камо среће да ми поживимо колико он.

-- Јест право кажеш Драгутине, а да знаш да његов зеленко по цели дан тужно њишти за њим. Туга ме хвата када требам да га нахраним и истимарим. Тако се потресем и исплачем кад год уђем у шталу. Ајд збогом Драгутине.

-- Збогом нека је срећан остатак. Еј Папашо дођи, оставила деда Добрина удова полакилче ракије за покој му душе — каже она.

-- Кад играмо табланете да га помјанемо. Знаш да је често играо табланете са нама за овим столом. Додуше, у последње време је више кибицовао, али се увек играо –не играо учипио са полакилче ракије или литрењаком његовог чувеног вина од Смедеревке.

^{Nikon 40D, Nikkor 18–135mm f/3.5-5.6G ED, @18mm, ISO280, 1/60 sec, f3.5}

-- Пањмајем, пањмајем, то је онај дедушка фијакериста што га када се опије, сместимо у његов фијакер и потапшемо Зеленка по сапима, а он га одвезе право кући.

Драги изашо из Народне кујне чорбаџи Мојсија, који га. бришући руке у белу кецељу испраћа.

-- Алал вера на тебе те Драги што си јешан, ако благо мени снагата си на уста улази. Ако си искаш још понешто од мезелуци ке ти пратим по оно моје најмлађе момче, мезимче Митре.

Драги, гардијски официр, музичар старе предратне војске, цео рат је провео по немачким логорима. Толико се био офуцао, вратио се као костур, дај Боже да је имао 40 килограма, а сада – људескара! Мерили га лане за опкладу код бакалина Пере карамеле, само што се попео на нову немачку вагу а она зашкрипи, скрши се и сва се раскречи, умало Драги да падне. Кад су је однели код мајстор Власте Лазаревића на оправку он им показа таблицу на којој пише на немачком језику да вага мери до 150 килограма, и даде им савет:

-- Идите на горњу вагу, тамо мере бикове и осталу марву, па ако и она попусти под Драгетом ја ћу фрај да је оправим.

-- Него Папашо, спашавај се ти енега иде Драги. Прошли пут кад сте играли табланете бацио си му преко кеца на талону малу двојку, а он се забезекнуто загледа у талон, притом му јурну крв у главу те поцрвене у лицу, а уши му поплавеше. Кад се тада није шлогирао. Морали смо хитно да зовемо Јову берберина да му засече крстић на врату, не би ли му хитно испустио нешто крви и да му за сваки случај припусти пијавице да не би, не дај Боже, шлогирао.

Драги, прелазећи улицу, погледа у Папашу, ко у цркнуто куче, дође до ћошка Задужбине, прислони се руком на зид и поче брекћући да се лади шеширом.

-- Ајде, бре Драги шта си засапуњао од то мало узбрдице, чекамо те на табланете. Ајде и ти Папашо да играмо табланете са Драгета.

-- Ну, не долази у обзир, једино ако ми напише молбу и овери је код Гиге у шупу, јер је он изгубио прошлу партију, а стално ми нешто прети и мрко ме гледа.

Пристиже Драги, кипти од беса и погледује испод ока на Папашу, Гута му је већ наместио две хоклице уза зид.

-- Пази, Драги ако Бога знаш како седаш на те трошне хоклице да не прођу као вага од Пере карамеле бакалина.
На две хоклице седи Драги у оделу са прслуком кога управо откопчава, са камашнама на ципелама, отромбољеног лица са пукнутим капиларима по носу, сав црвен у лицу а уши му помодреле. Лади се шеширом и каже уњкавим гласом.

-- Драгутине дај ту ранџаду да се загасим од ове слане клопе.Овај ће чорбаџи Мојсије чокалија начисто да ме утепа са овим мезелуцима

Изнесе Гута Стаклени бокал ранџаде и чашу мидерку, а Драги узе. Бокал са обема рукама натеже - попи ранџаду на душак!

Иза ћошка Задужбине појави се Драги Шокотан, поткивач, још једна људескера вероватно један од најкрупнијих људи у Смедереву и он се наслони на ћошак од задужбине и брекће. Одевeн у народно одело, антерија, бриџ панталоне и опанци са кљуном. Њему годинама опанке израђује Живадин Пириватрић опанчар, јер он једини има велики калуп који се зове батал број.

Прилази столу.

-- Што си се бре весели драги оклембесио, прекипело ти дупе преко обе хоклице изгледаш ко срушена шупа. Ма знам није ти лако рече ми отоичке Софроније син чорбаџи Мојсија да си код њих у Народној кухињи појео телећу главу у шкембету. Па то је клопа за четворо јешних људи.

-- Ајде бре Шокотан немој да ми стајеш на муку видиш да само брекћем и све ми излазиду неки жути кружићи на очи. Ма ђаво да га носи онај чокалија пресолио ону главу у шкембету а и добро је забиберио, а ја по вр тога још појео две порције љуте белолучене печене папричице и десет зелених љутих папричица и ево не могу да се загасим.

--Е, весели Драги од ту љутину кад прднеш има гаће да ти се упалиду, мањ ако ниси радикал па не носиш гаће.

Одозго, од ринглова, чује се по турској калдрми бат добро поткованог коња. Драги виноградар упрегао кљусе у таргу натоварену са два бурета.

-- Ене нам га пристиже четврти за табланете.

-- Помаже Бог момци јел смете ви са мене да се сиграте карте.

-- Што да не смемо, јак си нам па ти играч! Паз да не изгубиш тај шешир тресе ти се глава ко да те уватила струја.

Силази Драги са тарге и везује коња за дрво за које је деда Добра фијакериста везивао зеленка са фијакером, кад год се задржи на табланетима код Гуте содаџије.

-- Лепо си везао то твоје кљусе на деда Добрино место, сад је на тебе ред да мандркнеш, ко деда Добра.

-- Море ћути ти буздовану један колки ти опанци можеш дунав са њима да прегазиш а да не потонеш а и ако потонеш гле колики си на пола дунава би ти била вода до пупка.

Драги виноградар закорачи десном ногом на тротоар, а леву, дрвену, морао је добро да искоси како би коначно био са обе ноге на тротоару. Мрда главом има каубојски шешир, пожутео као и његови зулуфи и бркови од прскања винограда плавим каменом и креозаном. Подбочио се левом руком, мрда главом као и увек и пиљи у имењака.

-- Ау-у-у, весели Драги што си пропао, морам да кажем госпа Радмили да те мало боље порани гле како си се усуко ко папуџијски мачак.

-- Аман тешко би мени било од њене хране, не би имао ни 100 кила да није чорбаџи Мојсија. Него Шокотан да играмо нас два Драгија против тебе и Гуте.

-- Важи, него Драги да ми даш тај твој шешир да идем у њега.

-- Како дидеш у њега? Немо, Шокотан ако Бога знаш да се шегачиш, да ми поганиш шешир. Шешир ми пратио брат Мирољуб из Америку. Ди би ја нашо овде шешир са оваке велике стреје, добар је и када пада киша и кад прскам виноград, а и брани ме од сунца а ти ћеш дидеш у њега, срам те било Ванцаго једна.

-- Пусти ти Шокотана, поткивачка посла, зар не видиш да оће да нас изнервира па да изгубимо партију. Него дај ти Драгутине још један бокал ранџаде и дај једну чашу да сунем и Шокотану да се освежи видиш да је засапуњао па само дува, а незна више ни шта прича па Ми вређа побратима благочестивог виноградара Драгета.

-- Сачувај Боже, ранџаду више не пијем од Преображењског вашара у Коларима, тад сам и ја пострадо кад је Драгутин затровао пола вашара сас његову чувену ранџаду. Од тада га зову Гута тровач. Него седај Драгутине да одеремо ова два пацера, да им покажемо како се играду табланети. Папашо ај да бидеш судија и бележник

Папаша се прену и скљока са шамлице а притом му се уз цангртање стакла откотрља празно полакилче.

-- Еј, црко дабогда, уштво једна јеврејска попио си сву деда Добрину ракију како ћемо ми сад да помјанемо деда Добру, јес да ниси Рус, ал пијеш ко они.

-- Ну ја сам највише заслужил да попијем њему за душу. Ја њему подарил слику са белим фијакерем и покојним белцем што му црче од гунтураћа и сакагије. Завјут га по имја Жика да се освети комшији Жики, па кад потера фијакер кући он скрене у улицу Браће руса и кад избије на Царину, до Римског бунара он скрене кроз сокаче где је Жикина кућа и почне да пуцкета бичем и да се дере ка биров на Белца што може јаче,,, ајде Жико ђи, ђи, ђи!“... Зато да памјанемо и деда Добриног Белца, што лане црче од гунтураћа и сакагије. Вјечнаја му памјат.

Загрцну се Папаша и онако накресан заплака ко за неким нај рођенијим.

-- Имам једну молбу, пре него што почне партија.

-- Ајде, кажи Драги.

-- Кад се овако најем, мени нешто окраћају руке па ми од стомака далеко астал, једва доватим талон за карте, а камоли да делим карте, па нека дели уместо мене мој побратим Драги.

-- Добро.

Сложише се сви милосрдно са обзиром на ситуацију са Драгетом.

Драги узе шпил карата да подели уместо Драгета.

-- Еј Драги немо да дремаш него играј.

Драги се прену, зачкиљи на једно око па подригну и са напором досегну до талона да однесе великом десетком.

-- А-у-у-у, Драги. што баздиш на бели лука, ко да си појео и венац белог лука уз ону телећу главу у шкембету. Коме ја причам, еве га захркао, кркља, ждероња ниједан

Драги се пробуди и баци даму на Жандара. Опет захрка и испусти Голуба, а везано кљусе се прену и зањишта.

-- Аман, Драги немо се више испрдујеш виш да смо сви зачађавели од твог прдежа!

-- Добро бре Шокотан, де нећу више. Ма није ни твоје дупе свилено, ономад када сте ти и Божа Кавурма јели они папци у сафту у баба Јокину кафану прдео си ко Штука, па ти ники није ништа рекао. Још си изуо те твоје баканџе од опанци па нам се душа усмрдела. Морала баба Јока два дана да луфтира кафану. Мислили смо да нам Стева Бакаба бацио твора под астал. Него дај Гуто сад један бокал ладне воде да се загасим. Можда ми се спава од оне твоје ранџаде што си се с њоме прославио на Преображењски вашар у Коларима.

Попи Драги на душак бокал ладне воде и поче да се гњезди на хоклицама, које претећи шкрипе. Одоздо се догега чорбаџи Мојсије, носи у задигнутој кецељи тавче пуно врућих ћевапа и уштипака.

-- Еве ви, ја сум решио да ве почастим сас овај мезетлук од вруће скаре — роштиљ.

-- Фала ти, чорбаџијо, него шта ћемо са бата Драгета кад се он отоичке прејео.

-- Ма не бринте ви за мене, имам ја једно резервно празно црево, па ћу да у њега сместим још који залогај.

-- Двајес три, двајес четири, двајес пет, двајес шест, пата карте. Папашо, не дремај него пиши, ми имамо 12 а они 10. Ти Шокотан делиш.

Шокотан поче да штуца, климајући главом. Драги поче да подригује, а све му нешто бућкурише из стомака. Драги виноградар се нешто укрутио, напући уста и преста да мрда главом. Сви погледаше у њега онако жутог. Кад ти он одједаред зину и поче нешто да замеће главу уназад те одједаред онако заметнут жестоко кину, такорећи рикну ко звер, те онако заметнут уназад преврте се са хоклице и притом дрвеном ногом претури сто и недужног дремљивог кибицера Папашу, а шешир му се откотрља низ калдрму. Драгету Шокотану паде сто са плочом од вештачког мермера на курије око и он рикну од бола и на сатице паде на дебелог Драгета те хоклице попустише под силним теретом. Гута се изви ко пантер те избеже ову општу страдију. Чорбаџи Мојсије седи на калдрми са тавчетом у крилу и роштиљем у њему, зинуо и трепће па изусти:

-- Оф леле, леле аман.

Кљусе се ускопистило, пропело онако везано и уплашено њишти а бурад поиспадаше са тарге и ено их већ се котрљају низ улицу. Шокотан се подигао и стоји на једној нози нешто отвара уста и дува али никако гласа да пусти. Гута се крсти и каже.

-- Да знате да нас то Господ опомиње што нисмо ишли код нашега деда Добру на задушнице.

Драгета виноградара подигли, метнули му шешир на главу. Он стегао уста, клима главом.

-- Ц ц ц , што нас снађе белај, ајд сад мало да се оправимо, па да одма кренемо на деда Добрин Парастос.

Кљусе се примирило, млати репом, брани се од обода и пападаћа и гледа како припомажу Драгету да смести дупе у таргу. Смести се и Гута са два сифона соде. На крају смести се и Драги виноградар а за дрвену ногу није било места те оста да стрчи из тарге. Напред се сместио са роштиљем у крилу чорбаџи Мојсије поред. Драге Шокотана који затегну дизгине те потера узбрдо кљусе Драгета Виноградара.

-- Ма знао сам чорбаџијо да ће да нас стрефи неки белај кад си ти решио да нас частиш

-- Понели смо из радње два сифона сода воде. Успут ћемо да купимо два балона вина од Панте Ћирковог или од Драге Пуцике да се види пред деда Добру за душу.

-- Бог да му душу прости — рекоше сви у један глас.

* * *