Кавурма
Прича је премијерно постављена овде, на Стимиту.
* * *
-- Јово, весели Јово шта ти радиш сабајле у пола четири овде у вароши?
-- Баш ништа.
-- Ако ћеш да те одвезем кући, упадај у фићу!
-- Е, баш ти фала кад оћеш да ме одвезеш. Ја ископо бунар Илији Jeвропи у Ландолу. Јутрос, сабајле у три сата уxватим превоз до Смедерева. Ево само што сам стигао. Довезо ме до пијаце Миливоје Илијин зет од старије ћерке. Дотеро неки праци на пијацу. Мани ме молим те, копо сам му бунар и док сам га озидо, ево данас је субота прође недељу дана. Срећа, исплати ме, иначе је он мало ћиримиџија за паре. Алат ми одвезао запрегом мој ујка Радисав у Живковaц да његовом комшији копам бунар. Тамо су исто дубоки бунари, преко двајес метара. Гладан сам ко курјак, кући ако нема шта да се једе има да поједем астал са све новом мушемом. Успут сам појео две три кајсије. Узбрао сам их тамо код касарне у једном винограду, поред пута. После, кад смо били на домак пијаце код Живка колара, стаде Миливоје код чесме зване Ладна вода да напоји коња. Кад тамо Душан Шуша, и он поји коња. Кад је везао кофу за срченицу извади из пртене торбе чутуру са ракијом те нас понуди. Натегнем дваред, добро. Добра ракија, али ми се узбућкала са оним кајсијама у стомаку. Једва чекам да стигнем кући, да нешто презалогајим.
Јова Микић је мој школски другар. Вредан, бунарџија, изучио занат копајући бунаре са оцем чика Благојем, надалеко познатим бунарџијом. Бог да му душу прости, недавно се представи Господу. Претпрошле суботе су му давали четрдесетодневни помен. Већ је свитало кад стигосмо код Глишине кафане, надомак Петријева, скренем кроз отворену капију у Јовину авлију. Седосмо у Веранду и он одмах изнесе флашу ракије и флашу вина. Сасу себи чашу ракије а мени чашу мидерку вина, зна да не пијем ракију.
-- Ајде Зоко нек се види пред мог тату Благоја за душу. Данас су Тројичке задушнице.
Отпи Јова тати за душу чашу ракије на екс. Ја се прекрстим устанем па рекох:
-- Бог да му душу прости чика Благоји. Колико смо само пута он и ја уз пихтије уживали у овом вину. Такав розе нико не прави од смедеревке, лисичине, каменичарке и отела са вињаге испред ове веранде. Чика Благоја је био мераклија. Држао је вино целу зиму у бачви под комином. Па кад донесе из подрума ознојени бокал вина на сто, оно још титрају мехурићи у њему. Чика Бошко исече тепсију пихтија на коцке и кашичетом натруни љуту туцану паприку. Па врућа погача, па ... па кој ти даје!
Попијем и ја на екс чашу вина, наменим је чика Благоји за душу и седнем. Јова донесе векну тазе хлеба, лука белог и црног и со, па цимну још једну ракију на екс. Стресе се па рече.
-- Ух добра ова наша мученица, препеко је покојни Благоја има двајест и два града, мерили смо. Имамо нов град, пратио нам бата Тика из Немачке по Милету Персином. Ево очас ћу да испржим са сланиницом једно двајес тријес јаја да се заложимо. Носиду оне наше голошијанке јаја, ко да им предглаву. А посебно што су укусна. Више волим да појем четири јајета од наших голошијанки, пржених на маст него крменадлу.
Мени се осладило чика Благојино вино. Звекнем и ја још једну чашу вина, а нисам требао. Већ ме нешто кида у стомаку. Штрпкам хлеб, умачем га у вино и мљацкам. Чекам да Јова испржи јаја. У тај пар донесе Јова тепсију баклава а већ узрикио, па тресну још једну ракију. Извади баклаву прстима и поједе је једним залогајем над тепсијом. Ја сипао трећу чашу, штрпнух мало хлеба и умочих у вино, па рекох:
-- Еј, бата Јово мени мирише нека запршка, као да је у кући куван неки паприкаш или гулаш или може бити чорба. Иди ти то мало боље погледај. Какав ти је тај бунарџијски нос, ништа не осећаш као мравојед. Може бити да сам у праву. Иначе, немам ништа против оних двајес тријес јаја од голошијанки.
Оде Јова у подрумче и врати се брзо носећи две кашике, два плекана тањира и једну плаву шерпу са белим туфнама, у којој његова мама Агница кува надалеко чувени пасуљ пребранац. Гурну лактом врата од веранде и рече:
-- Добро си ти намирисао запршку, да има нешто кувано у кући. Имаш бре нос ки милицјско куче. Није ни паприкаш ни гулаш него је чорба, још топла. Пробо сам, добро је запржена, мало љутне. Знам да волиш чорбу.
Nikon D3100, Nikkor 18–135mm, f/3.5-5.6 @26mm, ISO200, 1/250 sec, f8
Јова већ преплиће језиком. Свиће. Онако у тмини веранде лапћемо чорбу. Чорба густа, масна и још топла. Какви плекани тањири, лапћемо ко праци из шерпе. Срчемо, мљацкамо и дувамо. Мене добро ошајдарило чика Благојино вино. Отвори ми се апетит. Богами смазасмо ми готово пуну шерпу чорбе. Само весламо кашикама у шерпи, лапћемо као керови. Оста једно два - три прста од дна. Јова накнадно биберио и стављао љуту туцану паприку. Сипам још једну чашу вина да се загасим. Јова однесе лонац. Враћајући се донесе још литар вина.
-- Еј, побратиме, ал смо јешни, поједосмо пуну шерпу чорбе!
-- Ма, Јово џаба те било. Ко те терао да онолико, додатно бибериш и љутиш чорбу туцаном паприком. Још сам појео и главицу белог лука ...
-- Ајде, бре Зоко, није то ништа само сам сипао две кесице млевеног бибера и две кашике љуте туцане паприке. Знаш како, човек мора да се угоди за пиће. Није ти сметало док си сркао и лапћао. Сад си нашао да закераш кад си се накркао, несрећо једна, опасан си бре баксуз, џангризав си ка да те родила моја мама Агница.
-- Ја весели Јово, не могу да се загасим, дедер не било ти заповеђено сипај ми још вина. Сећаш се Јово кад твоја мама Агница испече хлеб у вуруни. Ми таман дошли из школе, откинемо по парче врелог леба и кашичетом намажемо маст која се одмах истопи, а хлеб је упије. Онда посолимо сољу и натрунимо алеву паприку. Изађемо у башту начупамо младог лука. Па кој ти даје!
Први петлови већ давно отпевали. Тетка Агница устала, ваби кокошке. Ми се сладимо баклавама.
-- Једи бре, побратиме Зоко баклаве, дал ти се свиђају?
-- Изванредне су, каке су лепе, а тек што су укусне. Ето појео сам две. Ти знаш да сам слаб мајстор за слатко. Не иду ми никако те слатке ствари са вином. Него сипај ми још једно вино. Џаба ти била ова чорба, не могу да се загасим. Добро се ти бориш са тим баклавама. Већ си смазао пола тепсије, свака ти част што си јешан, бре Јово. Јешан си ко сваки бунарџија.
Тетка Агница помузла краву и козе, донела ведро са млеком и подложила шпорет. Ставила млеко да се кува. Нешто богорада. Јова наћуљио уши, слуша је.
-- Ништа је не разумем. Мањ ако није лисица смазала неку кокошку, можда јој крава просула млеко, или крмача угњавила неко од прасади?
Упаде тетка Агница у веранду, љута ко рис, само сикће. Тресну ону плаву шерпу са белим туфнама на астал.
-- Сунце вам ваше калаисано, поједосте баклаве а направила сам да их носим на гробље. Данаскице су задушнице. Поједосте и лонац кавурме не знам само ди вам је сталa онолика масна кавурма? Еј знате ли шта је то лонац кавурме?!
Ми се збуњени згледасмо. Кавурма?! А ми мислили обична, а изузетно мрсна, нека чорба. Аух, треба њу и ову баклаву сварити!...