Храм Богородичиног Успења у Смедереву
Храм Богородичиног Успења у Смедереву
Стара црква
Храм Успенија Пресвете Богородице
Богоуспенска црква
Црква на Старом гробљу
Госпојинска црква
Овим називима се означава исти топоним у Смедереву.
Смедеревска црква Успења Пресвете Богородице траје скоро већ шест векова. У минулим вековима била је митрополитска црква, саборни храм, парохијска црква вароши Смедерева и манастирска црква смедеревске митрополије. Највероватније је при Богоуспенској цркви у Смедереву било и седиште последњег српског средњовековног патријарха. Кроз векове се духовни живот Смедереваца одвијао под окриљем ове цркве. Делила је судбину својих парохијана. Делила заједничке узлете и падове, времена окупације, ропства. Претпоставља се да су у цркви сахрањене многе познате личности српског средњег века: деспот Ђурађ Бранковић, српски патријарх Арсеније II као и српски митрополит Атанасије. Претпоставља се јер се за њихове друге гробове не зна.
Саграђена је југозападно од центра Смедерева. На падини Карађорђевог брда са погледом на реку Дунав. У непосредној близини је у време Римљана био пагански храм богиње Нике.
Црква Успења Пресвете Богородице је изграђена по традицији византијског градитељства. Трихонкална са основом уписаног крста. Грађена је, углавном од материјала који је претекао прилиом зидања Смедеревске тврђаве.
Подигао је Деспот Ђурађ Бранковић себи за вечну кућу у времену од 1453. године (година кад је пао Цариград, исте година кад су у Смедерево донесене мошти светог Луке). Сматра се да је црква завршена до 1456. године, у години смрти деспота Ђурђа). Садашњи живопис цркве је из шеснаестог века. Фреске су живописане по византијској традицији. Лепота живописа је била вековима скривена испод слоја чађи од свећа које су вековима гореле у цркви. Седамдесетих година прошлог века живопис је после рестаурације откривен синуо византијском лепотом Сврстан је међу најочуванијим и најлепшим у средњовековном српском живопису.
Црква је изграђена на ерозивном терену, на клизишту. Временом је клизиште закопало цркву земљом.
По предању на пољани чувао пастир стадо коза. Лешкарио је на трави и жмиркао гледајући Дунав. Козе, као све козе несташне, немирне. Чује се необичан звук. Коза копајући ногом по трави у удара у нешто тврдо. Необичан звук, више одјек. Привуче пажњу пастира. Пастир разгрну траву и у разривеној земљи угледа нешто жуто, метално, налик на злато. Потруди се да опкопа око металног предмета и убрзо се приказа крст. Позове надлежног свештеника и уз помоћ народа ископаше цркву. Ето лепе приче из историје цркве како је пастир промишљу Божијом уз помоћ козе пронашао цркву.
Данас, Богоуспењска црква, је међу четири цркве смедеревске у којима се служе свете Литургије: суботом, недељом, сваког празника и редовно слављење храмовног посвећења, Велике Госпојине.
У порти између севернe конхе и олтарске апсиде је гроб оца српске штампе Димитрија Давидовића.
Испред улаза у цркву је већи део порте и спoмен костурницa изгинулих у стравичној експлозији муниције у смедеревској тврђави (изгинула је трећина Смедереваца). У средини костурнице је звоник висок двадесетак метара. Ово монументално здање је пројектовао академик Александро де Роко.
Усред порте између цркве и костурнице је огроман, разгранат платан. Када су претопли летњи дани свештеници служе свету Литургију у хладовини испод платана а испрeд улаза у цркву. За храмовно посвећење, свету Госпојину служи се такође испред цркве, окружене мноштвом парохијана и верног народа. На дан храмовног посвећења, на Велику Госпојину (Успење Пресвете Богородице) дође архијереј и одслужи Архијерејску литургију.
Красиво, но жаль не снял полы, часто пол в церкви такого порядка очень интересен и красив. Иногда он просто шокирует.
Это например Казанский собор, сейчас технология 3D пола не шокирует, но если знать в каком веке все сделано действительно сказочные технологии.