Memorial 30th Street Soccer Tournament 2021 [eng/срп] Меморијални 30. турнир у малом фудбалу 2021

lighteye (71)in Team Serbia • 3 years ago (edited)

For the second year in a row, the Coronavirus Hoax moved the traditional May Day street soccer tournament to the month of June. This time, the jubilee 30th tournament was more than a game – it was a tribute to two heroes from our settlement who gave their lives defending Serbia in Kosovo and Metohija, and which the treacherous colonial administration in Belgrade is trying to push into oblivion. They will not succeed.

Већ другу годину заредом, коронапревара померила је традиционални првомајски турнир у малом фудбалу у месец јун. Овог пута, јубиларни 30. турнир био је више од игре – био је одавање почасти двојици хероја из нашег насеља који су дали животе бранећи Србију на Косову и Метохији, а које велеиздајничка колонијална управа у Београду покушава да гурне у заборав. Неће им успети.

It is not an exaggeration to say that the entire settlement gathered on the idea of preserving the memory of our heroes. Street soccer was there only as an occasion for great socializing and evoking memories. Everything always starts with the scoreboard table. You always have a crowd here, not only because all decisions are made there, but also because it is the only place by the pitch where there is a shade. It seems that there is also a well from which beer springs, but I never managed to break through to it 😉

Није претерано рећи да се читаво насеље окупило на идеји очувања успомене на наше хероје. Мали фудбал био је ту само као повод за велико дружење и евоцирање успомена. Све увек почиње од записничког стола. Увек је ту гужва, не само због тога што се ту доносе све одлуке, већ и због тога што је то једино место на терену где има хладовине. Изгледа да ту постоји и бушотина из које извире пиво, али до ње никад нисам успео да се пробијем 😉

The official title of this year’s tournament is:

“Heroes from Košare,
Buda and Civi”

The day started with determining the groups for the first phase, because as many as 16 teams registered for the tournament, including two youth teams. The skeleton of the competition was made like the one at the World Cup!

The audience took all the shaded places around the pitch, patiently waiting for the beginning of the tournament.

Званичан назив овогодишњег турнира гласи:

„Хероји са Кошара,
Буда и Циви“

Дан је започео одређивањем група, јер се на турнир пријавило чак 16 екипа међу којима су биле и две омладинске. Направљен је костур такмичења као на светском првенству!

Публика је заузела сва засењена места око терена, нестрпљиво очекујући почетак.

It was obvious that many were thirsty for a good soccer after a long break!

Видело се да су многи после дуге паузе били жедни доброг фудбала!

Saturday was hot after a few rainy days that almost hindered the completion of the mural. And on the field, the heat was multiplied by the desire to win!

Субота је била врела после неколико кишних дана који умало нису омели довршавање мурала. А на терену врелина је била умногостручена жељом за победом!

After the end of the first match between the teams of ‘Smederevo’ and ‘Smederevo Youth’, the tournament was paused due to the ceremony of unveiling the mural dedicated to the fallen heroes Dragan Komarica and Ivica Serafinović.

По завршетку прве утакмице између екипа ‘Смедерево’ и ‘Смедерево Млади’, турнир је прекинут ради свечаности откривања мурала посвећеног палим херојима Драгану Комарици и Ивици Серафиновићу.

The program of unveiling the mural was opened by Milan Čučković, announcing the anthem of Serbia, which was sung by Staša Mitić. Then he read the basic data about the heroes from our settlement, and Dragana Nikolić read patriotic poetry…

Програм откривања мурала отворио је Милан Чучковић најавивши химну Србије коју је отпевала Сташа Митић. Затим је прочитао основне податке о јунацима из нашег насеља, а Драгана Николић читала је родољубиву поезију…

Dragan Komarica

Ivica Serafinović

Fellow soldiers, friends and Dragan’s son evoked memories of our heroes:

Саборци, пријатељи и син Драганов евоцирали су успомене на наше јунаке:

Aleksandar Marinković / Александар Маринковић

Vidoje Djoković / Видоје Ђоковић

Budimir Komarica / Будимир Комарица

Miroslav Višnjić / Мирослав Вишњић

Vladimir Ilić / Владимир Илић

Dragan Komarica was killed as the commander of the second division of the second platoon of the 5th battalion of the military police of the First Army, a unit that was on the frontline defense of the homeland all the time. It was the first unit to come to the aid of the 53rd Border Battalion of the Priština Corps, which received the first NATO strike on Košare. The Commander of the 53rd Border Battalion, Colonel Duško Šljivančanin, was with us today paying tribute to his fallen soldiers, finding the best words about them and confirming that there truly was a ground invasion on Serbia:

Драган Комарица погинуо је као командир другог одељења другог вода 5. батаљона војне полиције Прве Армије, јединице која је све време била на бранику домовине. Она је прва притекла у помоћ 53. граничном батаљону приштинског корпуса који је примио први НАТО удар на Кошарама. Командант 53. граничног батаљона, пуковник Душко Шљиванчанин данас је био са нама одајући почаст својим палим војницима, говорећи најлепшим речима о њима и потврђујући да је копненог напада на Србију итекако било:

Colonel Duško Šljivančanin / Пуковник Душко Шљиванчанин

Ivica Serafinović, known in the settlement as Civi, was a member of the mortar company of the 125th Motorized Brigade of the First Motorized Battalion. They were there to respond with fire and they were beaten with fire there. The battle of Košare and Paštrik was described in the book “Košare and Paštrik – Serbian Thermopylae” by General Nebojša Pavković and Rear Admiral Boško Antić. The co-author of the book and former professor at the military academy, Boško Antić, was also with us today and conveyed the greetings from Nebojša Pavković.

Ивица Серафиновић, свима у насељу познат као Циви, био је припадник минобацачке чете 125. моторизоване бригаде првог моторизованог батаљона. Тамо где се ватром тукло и где су их ватром тукли. Битку на Кошарама и Паштрику описали су у књизи „Кошаре и Паштрик – српски Термопили“ генерал пуковник Небојша Павковић, командант Треће Армије и контра адмирал Бошко Антић. Коаутор књиге и бивши професор на војној академији Бошко Антић такође је данас био с нама и пренео поздраве Небојше Павковића.

Admiral Boško Antić / Адмирал Бошко Антић

On behalf of the veterans of the 5th Military Police Battalion, their representative presented symbolic gifts to the organizers of this magnificent memorial.

У име ветерана 5. батаљона војне полиције, њихов представник уручио је симболичне поклоне организаторима овог величанственог меморијала.

Then, with the sounds of patriotic songs, the mural was unveiled, and guests who came to Smederevo, wanted to keep а memento…

Затим је уз звуке родољубивих песама мурал откривен, и гости који су дошли у Смедерево, желели су да задрже успомену…

And here is a new generation that will be able to preserve the memory…

А ту је и нова генерација која ће умети да чува сећање…

The event was covered by colleagues from TV Copernicus, reporter Zoran Jovšić and cameraman Bojan Nikodijević, and you can see their report here:

Догађај су пратиле колеге са телевизије Коперникус, репортер Зоран Јовшић и сниматељ Бојан Никодијевић, и њихов извештај можете видети овде:

Duration / Трајање: 56:21 (Serbian)

Smederevo thus joined a group of cities which, having lost all hope that the colonial administration in Belgrade would do something to preserve the memory of the knights who defended the homeland with their lives, decided to preserve the memory themselves, by painting murals. These cities are Kosovska Mitrovica, Negotin, Niš and Belgrade.

There is almost no person who lived in the settlement in 1999, who does not remember these guys, and everyone wanted to keep their memories despite reporting…

Смедерево се тако придружило групи градова који су, изгубивши сваку наду да ће колонијална управа у Београду учинити нешто на очувању успомене о витезовима који су животом бранили домовину, одлучили да сећање очувају сами, осликавањем мурала. Ти градови су Косовска Митровица, Неготин, Ниш и Београд.

Готово да нема особе која је у насељу живела те 1999. године, која се не сећа ових момака, и сви су желели да упркос извештавању задрже и своје успомене…

Thanks to a raised level of organization, the tournament continued well into the night under new spotlights. The night term is much more suitable for the game because there is no heat, but there were teams that still kept refreshing:

Захваљујући подизању нивоа организације, турнир је настављен до дубоко у ноћ под новим рефлекторима. Ноћни термин много је погоднији за игру јер нема врелине, али било је екипа које су се и даље држале освежења:

This team, ‘Nikšićko’, had strong competition, although they did not step out on the pitch at all 😉

Ова екипа, ‘Никшићко’, имала је јаку конкуренцију, иако уопште није излазила на терен 😉

During the tournament, donations were collected for the payment of the mural and for a further organization improvements of the tournament.

Током турнира сакупљани су прилози за исплату мурала и ново унапређење организације турнира.

And let's not forget soccer. It was great as usual, with a lot of goals.

И да не заборавимо фудбал. Било га је и то одличног, са пуно голова.

In the end, we have the results from the group stage, because the decision day is tomorrow: the quarterfinals, semifinals and finals! The first two teams from each group go to the quarterfinals, and here are the selected ones:

За крај имамо резултате група, јер сутрадан предстоји одлука: четвртфинале, полуфинале и финале! Прве две екипе из сваке групе иду у четвртфинале, и ево одабраних:

See you in the Finals!

All photos taken with the Fujifilm X-T20 camera with the Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS USM nano lens adapted to the Fuji body using Fringer adapter.

Видимо се у финалу!

Фотографије снимљене фото-апаратом Фуџифилм Х-Т20 и објективoм Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS USM nano који је адаптиран на Фуџи тело уз помоћ Фринџеровог адаптера.