Neko je jednom rekao da je noćno nebo tako lepo, a ujedno i tako tragično. To je istinito, jer noćno nebo nije ništa drugo do jedno veliko groblje umirućih zvezda. Prelepo noćno nebo i svetlost njegovih zvezda fascinirali su generacije i generacije naučnika, filosofa , kao i pesnika. Često je i ljubav dovođena u vezu sa ovom pojavom, a voljena žena često je poređena sa sjajem zvezda. Pesnici su ljubav upoređivali sa zvezdama ne bi li je opisali kao čistu i večnu. Međutim, istina je da i zvezdani sjaj nestaje i zapravo nije beskrajan.

By MoondiggerCC-By-SA-2.5 Wikicommons

Dok sam bio u srednjoj školi, moj profesor fizike govorio je da smo svi mi samo zvezdana prašina. Šta je to zapravo značilo? Ako želimo da odgovorimo na ovo pitanje, moramo prvo razumeti šta su zvezde. Moramo skinuti njihov sloj za slojem kao kada bismo skidali laticu za laticom jednog ružinog pupoljka. Žao mi je ako sam previse romantičan, ali šta ću? Ne mogu odoleti. Kako bismo došli do saznanja i odgovora na ovo pitanje koje je intrigiralo čoveka od početka civilizacije, moramo zastaviti lattice cveta koji zovemo zvezdom. Ko smo mi? Odakle smo došli? Koja je naša sudbina? Sva ova pitanja sebi su postavljali i čuveni filozofi poput Aristotela, i naučnika poput Njutna i Ajnštajna. Ista pitanja postavljali su brojni znani i neznani ljudi, provodeći noći i noći razmišljajući.

Zamislimo plamenu loptu bez imalo praznog prostora unutra. Ona gori neprestano što je prouzrokovano silom koju zovemo gravitacija. Jednostavno rečeno ― to je zvezda. Ako zamolimo nekog da nam kaže ime neke zvezde, večina ljudi bi prvo pomislila na sunce. Većina ljudi zna jedino ovu zvezdu. Kako je, međutim, ono nastalo? Jeli oduvek bilo tu ili ga je neko nekako tu postavio? Ili ono jednostavno kao i mi sami biva rođeno i na kraju umire, pretvarajući se u prašinu?

Molekularni oblaci uglavnom su napravljeni od međuzvezdanog gasa i prašine. Ovaj prostor je jako hladan, a u kosmosu hladno znači najmanje sto stepeni ispod nule. Zbog toga što su tako hladni, gasovi i prašina su toliko gusti, pa atomi gasa prilaze i drže se zajedno i formiraju molekule. Većina ovih molekula su vodonik i ugljen-dioksid. Kada gustina dođe do određene kritične tačke, formiranje zvezde može otpočeti. Ovi oblaci su toliko hladni da ne zrače u vidljivom svetlu. Poznati su kao mračna magline.

Wikicommons European Southern ObservatoryCC BY-SA 3.0

Kako su ovi gasovi gusti, gravitacija ih može spojiti. Sada pomislimo na neke ljude na koncertu rok muzike. Setimo se nekog od koncerata na kojima smo bili. Primetili smo da se ljudi često guraju sa svih strana a najveći pitisak oseća onaj momak u sredini gužve. Na isti način funkcionišu i molekuli gasa koje gravitacija sve više približava i čini iz sve zgusnutijim. U centru je najveći pritisak.

U centru masa iznosi oko deset hiljada solarne mase u obliku gasa i prašine. Kako je u centru gušće nego u obodima oblaka, centar se urušava i postaje fragmentaran. Svaki od ovih fragmenata iznosi oko 15 do 50 solarne mase. Budući da će ovaj fragment biti slobodan od drugih fragmenata, on će imati svoju gravitaciju, i pošto je odvojen od drugih fragmenata, imaće i svoj moment impulsa. Momenat impulsa pretvara ovaj fragment nepravilne veličine u rotirajući disk. Kako ovaj fragment ima svoj novi identitet koji ga odvaja od drugih fragmenata, mi ćemo ga nazvati protostar. Zbog rotacije diska, gasovi koji su vezani labavo pašće unutra i povećati pritisak i toplotu. Kao što znamo, kada je nešto gusto, povećava pritisa, a pritisak povećava toplotu. Ovaj proces će se nastaviti sve dok temperatura ne postane dovoljno visoka da pokrecne termo-nuklearnu fuziju u centru. Kako počinje termonuklearna reakcija, stvoriće se zvezdani vetar koji će zaustaviti gasove da i dalje padaju unutra. Dakle, sada postoji balans iznutra i spolja i rođena je zvezda. Ovo može trajati 10 miliona godina.

Hvala na pažnji. Ovo je bio prvi segment članka o rađanju i evoluciju zvezda. Uskoro ćete moći da saznate još detalja o ovom fenomenu. Pratite moj blog.

Literatura

<1>Olga Atanackovc, Opsta Astrofizika

<2>Formiranje Zvezde

<2>Evolucija Zvezde