^{My original digital artwork}

---

Frodo ponovo jaše

Brzo, brzo, brzo! Moram se udaljiti od kuće što pre. Ona kaže da sam za ludnicu, da sam poludeo od tolikog čitanja Tolkina. Kakav crni Tolkin?! Ona nema pojma. To su svete reči samog tvorca sveta, Tolkin je samo pseudonim. On u stvari nikada nije ni postojao. To njoj ne vredi pričati, ona ništa ne shvata. Sve te reči su upućene meni. Ja sam Frodo, odabran da spasim svet od svekolikog zla. Sauron sve više širi svoju moć, opseda ljude, pokorava svet neviđenom brzinom. Čekaj malo. Opseda ljude? Pa da! Kako se ranije nisam toga setio? I nju je opseo Sauron, samo što ona to ni ne zna. Jadna ona, nije svesna šta ju je snašlo. Eto, nije prepoznala orke koji su nam došli u kuću. A i orci su se malo zajebali. Mislili su da ih neću prozreti ako obuku bela odela. Čak su i simbol na kapi promenili, umesto tačke u krugu nose nekakve crvene krstiće. Možda time mogu prevariti nekog drugog, ali ne i mene. Taj krstić predstavlja Suronovo oko. Ona za sada nije u velikoj opasnosti, orci su se skoncentrisali na mene. No, uspeo sam da im umaknem i zavaram trag. Svejedno, moram je izbaviti iz zagrljaja tog prokletog demona.


Trči, trči. Aagrrhh! Proklete stepenice! Koliko su samo dugačke. Kako se okrug promenio za kratko vreme, više ga ne mogu prepoznati. Nema više onih malih kućica, samo velike zgradurine, kao mravinjaci. Široke ulice, automobili jure kao ludi... Užas! Gde li se samo Semvajs izgubio? Svugde sam ga tražio, ceo okrug sam prevrnuo, a od njega ni traga ni glasa. Rekao je da će uvek biti tu kada mi zatreba, i sada kada mi najviše treba njega nema. Baš je ispao seronja. Nema ni Veselog, ni Pipina. Sigurno negde lumpuju.


Uuhhh! Konačno se popeh uz stepenice. Moram da stanem da dođem do daha. Ne! Ne smem da stajem. Nemam vremena. Svaka sekunda je dragocena. Moram što pre stići do Mitrandira, samo on zna šta treba raditi.


Uh! Sada treba preći ulicu. Sleva ne idu kola, stoje tamo na semaforu. Prolaz mi je slobodan do polovine kolovoza. Zdesna ide kolona. Moram sačekati da prođe, jebem im sve. Usporavaju me. Ajde, ajde, brže idite! Konačno su prošli, mogu preći na drugu stranu. Kuda sad? Autobuska stanica. Idem tamo. Ovde uz trotoar počinje šuma, moram biti oprezan, možda me odatle vreba Smigol. Prokleta mala nakaza, samo hoće da se dokopa prstena. A i onaj moj ludi stric Bilbo. Šta mu je kojkurac trebalo da ukrade prsten od tog gadnog stvora, pa sad ja moram da se patim s njim. Jeb'o ga konj! A i taj prsten. Ne smem ga više nositi na lancu oko vrata. Ima mnogo lopova u zadnje vreme. Neprimetno ti priđu sleđa, za tili čas ti skinu lanac i pobegnu brzinom svetlosti. Ako bi mi ukrali lanac uzeli bi i prsten. A onda Sauronu niko ne bi mogao stati na put. Drveće, moram pažljivo osmotriti drveće. Ovo, ono tamo, nema ga. Ovo, ovo, ovo, nema ga nigde. Žbunje je previše malo da bi se tu sakrio. Dobro je, izgleda da Smigol nije u šumi. Ipak, treba biti oprezan, možda taj gad iskoči odnekud.


Uhh... Koliko ljudi na stanici. Zašto me ovako čudno gledaju? Hm... Možda su neki od njih maskirani orci. Dobro je da imam kapuljaču na glavi, pa me ne mogu prepoznati. Staću pored trafike da ne budem upadljiv. Ako se orci razotkriju i napadnu me, trafika će mi čuvati leđa, moći ću lakše da se odbranim.


Evo dolazi autobus. Šta piše na njemu? Sedamnaest Konjarnik. Šta li to znači? Razmišljaj brzo! Ono "Konjarnik" je besmisleno. Skoncentriši se na broj. Sedamnaest. To mora da je neka šifra. Sedamnaest, sedamnaest. Da, shvatio sam. Treba konsultovati numerologiju. Sedamnaest, brojevi jedan i sedam. Da, da, jedan plus sedam je osam. Šta li znači osmica? Nije stvar u broju. To je neki grafički simbol. Osmica se sastoji od dva spojena kruga. Sad shvatam! Dva kruga, jedan predstavlja Suronovo oko, a drugi Sarumanovu šaku. Ne smem da uđem u taj autobus. To je ork autobus, ide pravo u Mordor. U propast. Da li da napadnem to orkovsko vozilo i uništim bagru u njemu? Ne. Za sada moram ostati neprimećen, ne smem prenagliti, moglo bi sve propasti. Ne smeju ni oni mene primetiti. Maskiraću se u žbun. Čučnuću, pod ovim maslinastim ogrtačem sa kapuljačom me neće otkriti. Evo, čučim, skupio sam se kao fetus. Maskirao sam se u žbun. Autobus je stao na stanicu. Ljudi izlaze i idu nekud. Izleda da nema orka. Neki ljudi ulaze. Ne! Oni idu u propast. Moram ih upozoriti! Ali kako?! Ja sam žbun, ne mogu da govorim. Ako bih progovorio, razotkrio bih se i moja misija bi propala. Žao mi je jadnih ljudi, ali moram misliti na viši cilj. Možda ih kasnije mogu spasiti. Autobus za Mordor odlazi. Uhh... Dobro je, orci me nisu otkrili. Mogu da ustanem, ne moram se više pretvarati da sam žbun.


Moram stići do Višnjičke, Mitrandir je tamo. Dobio sam poruku neba. Evo, dolazi drugi autobus, tridesetjedan Sudentski trg. Opet treba konsultovati numerologiju. Tri i jedan su četiri. Četiri, četiri... I to je neki grafički simbol, sam broj je nebitan. Setio sam se! Četvorka kada se napiše na brzinu ima oblik robusnog slova "S". A ne, to nije slovo, to je runa. Da, to je to. Zig runa! Runa pobede. Ući ću u taj autobus. Ali kako onda dalje da idem? Moram opet ići autobusom sa šifrom Zig rune. Znam. Ovim busom idem do Beograđanke, a onda ću na dvadesettrojku. Dva i tri su pet, a petica ima oblik slova "S", Zig rune. Ispod Bogoslovije ću presesti na tridesetdvojku. Tri i dva su, takođe, pet. Zig runa.


Koliko ljudi u autobusu! Moram sesti, a sva sedišta su zauzeta. Hoće li neko ustati? Teško. Ako ne bulje u telefone onda tupo gledaju kroz prozor. Moram naterati nekog da ustane. Nateraću ovog dedu da ustane. Samo da ga uhvati za ruku i snažno povučem.


"Hej! Šta ti je, čoveče?!" Vidi matorog! Buni se. More, ustaj pizdatimaterina!


"Pusti me, čoveče!" Neću da te pustim. Ustaj!


"Idi, bre, dođavola! Evo ti sedni kad si navalio!"


Tako. Konačno si shvatio. Gle, klinka do prozora sama ustaje. Odlično. Ako sednem do prozora, imaću dobru poziciju za odbranu ukoliko orci upadnu u autobus.


"Sledeće stajalište Dušanovac pošta". Dobro je da glas iz automata obaveštava gde se nalazimo. Da vidim šta ide pored autobusa. Crni automobil. Ide uporedo sa autobusom. Orci! Sigurno su orci u njemu. Ako me primete, teško meni. Ubrzava, ide dalje. Dobro je, nisu me otkrili.


"Dušanovac pošta", opet taj glas iz automata.


Stanica, ljudi izlaze. Moram videti ko ulazi, moram biti spreman ako orci uđu u autobus. Samo ljudi, nema orka. Vrata se zatvaraju, dobro je, idemo dalje.
"Kontrola u vozilu, molimo vas pripremite vaše karte".


Šta?! Karta! Nemam kartu. Šta da radim? Prsten! Jedini način da izbegnem kontrolu je da postanem nevidljiv. Moram staviti prsten. Ali tako ću privući nazgule, no nemam izbora. Moram rizikovati. Na kraju krajeva, možda će Mitrandir poslati Senka da me spase. Evo, nevidljiv sam. Ohhh, težina prstena me pritiska. Osećam nazgule u blizini. Ali ne smem skidati prsten, moram izdržati dok kontrola ne izađe iz autobusa.


"Vašu kartu, gospodine". Šta? Kontrolorka gleda u mene? Kako je to moguće? Pa ja sam nevidljiv, ne može da me vidi!


"Pustite ga, on je bolestan", neko dobacuje kontrolorki. Imam saveznika, da mi je samo znati koje je to.


"Kako da ne! Kad nemaju kartu svi se naprasno razbole. Kolega, dađite!" Ova kontrolorka je baš uporna. Ali kako me vidi? Pa to je nazgul! A ima ih još. Bodež! Tu je, ispod ogrtača. Moram se odbraniti od nazgula. Ha! Vrištite, niste očekivali da sam spreman za nazgule. Vidi ih! Beže, moram za njima. Moram biti siguran da su izašli i da se neće vratiti. Ceo autobus vrišti. Ne brinite ljudi. Sada niste svesni u kakvoj ste opasnosti, ali kasnije ćete mi biti zahvalni. Ka nazgulima, juriiiš! Neko me uhvatio za zglob. Aahhh! Kakav čelični stisak! Bodež mi je ispao iz ruke. Snažan udarac u leđa. Oborili su me na pod. Moram se spasiti! Neko me snažno pritisnuo, ne mogu da se pomerim. Ne mogu da oslobodim ruku. Ne! Sve je izgubljeno. Mitrandire! Spasi me, inače će Sauron zavladati svetom! Mitrandire! Gandalfe!