„Svet na početku 21. veka je nesvakidašnji koktel kontinuiteta i promene.'' (Džozef Naj, 2003)    

Ovom rečenicom je Džozef Naj je hteo da opiše svet i međunarodne konflikte, a uspeo je nesvesno verovatno najbolje da opiše Srbiju u 21. veku. 

Srbija je prvu deceniju 21. veka burno proživela. Ustavna povelja o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, ubistvo premijera 2003. godine, pa raspad državne zajednice 2006. godine posle referenduma, novi Ustav Republike Srbije 2006. godine, jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije 2008. godine itd. Potpuno je jasno i evidentno da je Srbija prve decenije 21. veka bila slaba država u svakom pogledu. 

Nameće se pitanje, a zašto smo bili slabi ili šta je potrebno da se uradi da nam se ne ponove slične situacije? Da bismo mogli da odgovorimo na ta pitanja moramo da analiziramo prvo po čemu se razlikuju jake i slabe države i postavimo teorijske okvire koji su neophodni. Onda moramo da se postavimo u sadašnjost i da se zapitamo, da li je Srbija i dalje slaba država i šta je to što nas čini slabim ako smo i dalje slabi? 

Šta znači slaba država?

 Na samom početku potrebno je navesti sveobuhvatnu definiciju moderne države. Država se može odrediti kao politička zajednica koja poseduje interno i eksterno priznatu suverenu vlast nad određenom teritorijom i stanovništvom. Ključno svojstvo je suverenost, odnosno monopol nad legitimnom upotrebom sile i pravo da osigura poštovanje zakona i kazni sve koje te zakone krše. 

Prema Džoelu Migdalu, jaka država je u mogućnosti da ispuni svoje ciljeve, što znači da je sposobna da prodre u društvo, reguliše društvene odnose, izvlači sredstva i usmeri ih na utvrđene načine. (Migdal, prema Stojiljković, 2013.) Prema Ivanu Krastevu, slabost države jeste nešto što je očigledno. On slabost države upoređuje sa slonom, misleći na poteškoće jasnog definisanja tih slabosti, ali lakog prepoznavanja poput loših puteva, isključenja struje ili neefikasne birokratije. (Ivan Krastev i dr.,2004.). 

Pored svih navedenih karakteristika, slabe države nisu u stanju da zaštite građanska i imovinska prava svojih građana i one mogu biti ne samo problem za svoje građane nego i za međunarodnu zajednicu. Ovakve države često mogu da krše ljudska prava, izazovu humanitarne katastrofe, prouzrokuju migracije i proizvedu ratne sukobe sa susedima. (Fukujama, prema Stojiljković, 2013.) 

Karakteristike slabe države

Ono sto nas najviše zanima jeste ekonomija države, drugo je kohezija društva, a poslednja suverenost koja je usko povezana sa bezbednošću države. Slaba država ima različite kombinacije velikog broja problema poput visokog državnog duga, niskog BDP-a, visoke inflacije, diskriminacije, odlazak obrazovanog stanovništva, više osa rascepa u društvu koji vode konfliktu, kako unutrašnjem tako i sa susednim državama, malobrojnu elitu koja vrši represiju, gotovo nikakvog učešća građana u biranju politika itd.

 Mnogi autori koriste pojmove poput neuspele ili urušene države kao uže odrednice slabe države. (Džon Rob, 2004.) U neuspelim državama vlast nije u stanju da pruži osnovna javna dobra i bezbednost na većem delu svoje teritorije. U ovakvim okolnostima, umesto zvaničnih vlasti, javna dobra počinju da pružaju oni koji autoritet države dovode u pitanje. Konačno, urušene drzave su mesta haosa i bezakonja, u kojima centralna vlast ima izuzetno malo ill nimalo empirijske suverenosti. U njima krirninalne bande nekažnjeno haraju, a ratne vođe prikupljaju plen.  

Zaključak

Nije potrebno mnogo da bi se uočilo da veliki broj određenjima slabe države mogu da se pripišu Srbiji i danas. Bitna napomena jeste da se za svrstavanje na skali jaka/slaba država uzimaju zvanični podaci. Posebno ako uzmemo u obzir Ustav Republike Srbije i situaciju na Kosovu i Metohiji, onda bi Srbiju svrstali u neuspelu slabu državu bez mnogo analize. Zbog toga je bitna ravnoteža između zakona, izveštaja i stvarnosti.

Cilj ovog i budućih tekstova jeste bolje upoznavanje šire naučne zajednice sa političkom situacijom. Postoje mnogobrojne predrasude prema politici u Srbiji, političarima itd. Moj cilj jeste kratko, ali stručno obrađivanje tema koje su od izuzetno bitne za sve građane Srbije i izbegavanje svakodnevnih političkih dešavanja i svrstavanja. Smatram da je NEOPHODNO uključivanje svih građana u procese odlučivanja, a da bi procesi i ishodi bili bolji bitno je razumevanje. Ako imate pitanja ili kritike, slobodno ih pošaljite. 

Reference:

1.  Migdal, J., (1988). Strong societies and weak states: State-society relations and state capabilities in the third world, Priceton, New Jersey, Priceton University press.  
2. Stojiljković, Z., (2013). Država i korupcija, Beograd, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
3. Krastev, I., et al (2004). Zamka nefleksibilnosti, Frustrirana društva, slabe države i demokratija, Beograd, Program za razvoj ujedinjenih nacija, Beogradski fond za političku izuzetnost.  
4.  Robb, J., (2004). Weak, Failed, And Collapsed States. Dostupno na http://globalguerrillas.typepad.com/globalguerrillas/2004/05/failed_states.html [Pristupljeno 24. januara 2018].