Od 2.0. do 3.0 - revolucija ili evolucija?

izvor slike pexels.com (CC0 licenca)

Naredni tekst jednim delom predstavlja prerađeni mikrofragment (još uvek veoma radne) verzije moje disertacije, pri čemu sam se veoma dvoumio prilikom donošenja odluke o njegovoj objavi. Sa jedne strane, nisam bio siguran da bi ljude tema interesovala, dok sam sa druge strane sumnjao da ću uspeti da ga uobličim u celinu koja bi mogla da ilustruje bazičnu iskru koja me je i pokrenula na putovanje koje uspešno traje već više od šest godina – i koje je zaslužno za to što sam kao diplomirani komparatista, uspeo da pronađem svoj put do arhitekture i urbanizma.

Ipak, prelomila je mogućnost razmene mišljenja sa auditorijumom i drage Steemit kolege koje su se potrudile da dodatno probude motivaciju. Ruku na srce, s obzirom da je jedno od mojih uporišta upravo i blokčejn kao sredina u kojoj je moguće stvarati funkcionalne participativne platforme – bilo bi sramota da ne upišem bar deo reči i u njega.

Ali danas, hajde da se malo zadržimo na internetu pre blokčejna, i onome što možemo da naučimo iz onoga što smo nekada sa velikim žarom nazivali – Web 2.0.

(R)EVOLUCIJA?

Razmišljajući o novim tehnologijama i prednostima koje nam mogu doneti, često zaboravimo da se osvrnemo u prošlost i sagledamo činjenice koje nam mogu ukazati na nove horizonte. Skloni smo da nadolazećim trendovima dodelimo revolucionarni karakter – iako se zapravo radi o evoluciji. Ne tako davno da se ne bismo sećali, ali dovoljno davno da to možemo smatrati istorijom, internet je predstavljao globalnu mrežu, skrojenu od prezentacionih formata – koje u narodu pamtimo kao statične web stranice. S vremenom, tehnologija se razvijala i postepeno su se javili koncepti u kojima su korisnici mogli uticati na sadržaj stranice, što je i uzrokovalo nastanak onoga što danas zovemo Web 2.0.

Normalno, sve počinje dobrom kreativom. Upravo Tim O Raili (Tim O'Reilly) se smatra osobom koja je zaslužna za stvaranje ovog termina, iako ne direktno – on je koncipiran 2005. godine kao predlog imena predstojeće internet konferencije od strane zaposlenih u njegovoj kompaniji. U tom trenutku, još uvek se nije moglo pretpostaviti da se radi o nazivu koji će okarakterisati novu web epohu, već je on posmatran kao najava stvari koje će se neminovno dogoditi. [1]

Jedan od ključnih web 2.0. principa glasi da korisnici stvaraju vrednost, međutim mali procenat će zaista pristupiti procesu stvaranja sadržaja koji će je posedovati. Upravo zato brojne platforme i kompanije nastoje da sakupe korisničke podatke i izgrade vrednost kao sporedni efekat uobičajene upotrebe aplikacija. Tako nastaju sistemi koji postaju napredniji i bolji sa povećanjem broja korisnika koji ih koriste.[2] Društvene mreže svakako predstavljaju primer ovakvog stanja – pri čemu se mora obratiti pažnja na činjenicu da svaki kreirani sadržaj ne podrazumeva i unošenje vrednosti u sistem u kome se publikuje. Ono što je posebno interesantno za nas koji boravimo na Steemitu, jeste jedno samo naizgled banalno pitanje. Da li je platforma koju volimo, spremna da promeni pravila igre? Jeste. Da li je u mogućnosti? Teško. Ali to ne znači da se stvari ne mogu promeniti.

KO TO TAMO PEVA?

Sasvim je opravdano postaviti pitanje brojnosti kreatora sadržaja, odnosno količine stvorenih unosa koji mogu doneti vrednost određenoj internet sredini, bilo da se radi o zajednici ili platformi. Jedan od osnivača enciklopedije Wikipedia, koja se kreira i širi isključivo zahvaljujući doprinosima zajednice je 2006. godine izneo teoriju „Bande od 500“ po kojoj je 50% svih korekcija i dopuna tekstova sprovelo 0.7% korisnika (524 osobe), dok je 2% korisnika (1400 osoba) napisalo preko 73.4% članaka. [3] Ovakvi podaci su gotovo u korelaciji sa internet „Pravilom 1%“ koje u različitim varijacijama govori gotovo identičnu stvar - dominantan broj korisnika i dalje spada u konzumente sadržaja. Bredli Horovic, nekadašnji direktor u kompaniji Yahoo a danas potpredsednik kompanije Google, 2006. godine govori o ovom fenomenu kroz analizu korisničkog ponašanja Yahoo! Groups:

• 1% korisnika može napraviti grupu ili pokrenuti novu temu unutar postojeće grupe
• 10% korisnika može aktivno participirati u diskusijama
• 100% korisničke populacije ostvaruje benefit od aktivnosti prethodnih grupa (posmatrači)[4]

Horovic pojašnjava svoju observaciju navodeći da se 100% korisnika nikada ne može prevesti u kreatore, kao i da to ne bi ni bilo u interesu jer se u postojećem poretku kroz uticaje različitih grupa informacije zapravo „oslobađaju šuma“. Takođe grupe se poklapaju, pa su kreatori sadržaja takođe i njegovi konzumenti.[5]

lična skica

Još jedna od varijacija kaže da će od 100 osoba, jedna kreirati sadržaj, 10 stupiti u određenu vrstu interakcije sa njim, dok će njih 89 biti konzumenti. Odnos je veoma sličan onome koji je definisan Pareto principom, a koji (primenjen u menadžmentu) govori da će 80% naših rezultata biti posledica 20% uloženog truda. [6] Sve ovo predstavlja dovoljno razloga da se ozbiljno zapitamo o stvarnim potencijalima online platformi. Ipak, ne treba zaboraviti na činjenicu da su brojevi korisnika na primeru Wikipedia platforme mali samo ako ih tumačimo na osnovu naše lične impresije o stvarnom broju participanata koji su bili potrebni za njeno pozicioniranje među globalno najpoznatije sajtove. Efekti njihovog rada svakako nisu zanemarljivi, te ni „Pravilo 1%“ sa svim pripadajućim varijacijama ne sme predstavljati razlog za izbegavanje onlajn pristupa u različitim oblicima participativnih aktivnosti. Manje grupe ljudi obično postaju osnovni kreatori, a njihov doprinos tokom vremena pokreće i širi interakciju aktivirajući neaktivne delove zajednice i privlačeći nove – čime sama zajednica postaje samoodrživ generator vrednosti. [7]

KUDA DALJE?

U evoluciju, svakako! Blokčejn je mnogo više od priče o kriptovalutama, međutim to ne znači da ih treba zanemarivati. U narednim tekstovima rado ću pisati više o korisnički kreiranim sadržajima, međutim većina prisutnih korisnika na Steemit-u sigurno ima sasvim dovoljno znanja o njima. U tekstu koji sam početkom ove godine napisao za portal Marketing mreža, upitao sam se da li potencijalna mogućnost zarade predstavlja podsticaj koji može inicirati migraciju korisnika iz sfere konzumenata u sferu kreatora i evaluatora? Isto pitanje me muči i danas, a statistika koja potvrđuje povezanost u trenda opadanja korisničkih unosa u okviru platforme i trenda opadanja vrednosti svih kriptovaluta šapuće da nisam skrenuo s puta.

Hvala na čitanju!

REFERENCE:

[ 1 ] Graham, Paul, "Web 2.0", https://bit.ly/2MDETVm
[ 2 ] O’reilly, Tim. "What is web 2.0." (2005).
[ 3 ] Gajewski, Krzysztof. "WIKIPEDIA AND THE PROBLEM OF AUTHORSHIP: AARON SWARTZ’S HYPOTHESIS." 91.
[ 4 ] Horowitz, Bradley. "Creators, synthesizers, and consumers." Elatable: Bradley Horowitz (2006).
[ 5 ] Charles Arthur, "What is the 1% rule?" , The Guardian, 2006
[ 6 ] Koch, Richard. The 80/20 Principle: The Secret of Achieving More with Less: Updated 20th anniversary edition of the productivity and business classic. Hachette UK, 2011.
[ 7 ] McConnell, Ben, and Jackie Huba. "The 1% rule: Charting citizen participation." Church of the Customer Blog 205 (2006).

Izvor slike: Pexels.com (CC0 License)