Crowdsourcing u akciji - zašto kažeš platforma, a misliš na...?

Čini mi se da sam u prethodnim tekstovima spomenuo kako smo generalno skloni da pripisujemo gotovo natprirodne karakteristike pojavama koje to ni u najmanjoj meri ne zaslužuju. Učinio sam to doduše malo svedenije, ukazajući na pojavu novih zanimanja koja uz pojedine trendove naješće dožive značajnu ekspanziju. Traju neko vreme, neka opstanu, druga nestanu ili se jednostavno stope sa okvirima u kojima im je i bilo mesto.

izvor slike pixabay.com (CC0 licenca)

Da se razumemo, nema tu nikakve misterije. Diletanti su oduvek postojali - što je bez ikakve sumnje dobro. Međutim, kada imate ljude koji nisu diletantni po pitanju toga, već po pitanju svega, oni obično bivaju prepoznati od strane zajednice, a potom i verifikovani kao takvi. Ne možeš brate da budeš zubar, ako to ne umeš – prosto rečeno. Uzmeš onu bušilicu, upališ, mahneš par puta i vide ljudi da si ih zamajavao. Hoćeš da zidaš, a ne znaš – predstaviš se kao moćan majstor, uzmeš ciglu u ruke i ljudima već jasno da nemaš pojma. Zašto bi onda na Stemitu ili nekoj srodnoj platformi bilo drugačije?

Nema razloga, ali oni to ne znaju. Najčešće rastrzani između snažne želje za prepoznavanjem od strane okruženja i svojih stvarnih mogućnosti, dolaze u sredine za koje (u svome diletantizmu) veruju da su lišene pravila koja su ih ranije sputavala i suočavaju se sa neuspehom. Počeli smo negativno, međutim sada je vreme da se zapitamo gde to u onlajn sredini oni zapravo tačno dolaze? Pa, na platforme, svakako. Internet platforme. Dopustite mi da se ovde malo oslonim na web izvore...

Internet platforma je prema definiciji web enciklopedije PC magazina onlajn tržište koje spaja različite strane, poput kupaca i prodavaca, pri čemu ceo sistem može biti nezavisan ili povezan sa dodatnim aplikacijama.[1] Ovo je bazično tumačenje, svi mi emitujemo određene informacije u nadi da će ih neko u masi primiti i dekodirati onako kako bismo mi to i želeli. Pogledajte samo društvene mreže. Gde sada tu dolazi onaj crowdsourcing iz naslova?

Sećate se da sam rekao da je postojanje diletanata dobro? Svako od nas je diletant u nečemu, a u nekim okruženjima upravo crowdsourcing omogućuje da se sav taj amaterizam (koji nije nužno pravilo – masa je heterogena), ujedini i eksploatiše sa ciljem postizanja rešenja ali i satisfakcije svih učesnika u procesu. Tumačeći ovo u svojoj knjizi o crowdsourcing fenomenu, Houv čak koristi izraz „vladavina diletanata“ i posvećuje mu čitavo poglavlje osvrćući se na pozitivne strane amaterizma – poput slučajeva botaničara-diletanata koji su motivisani željom otkrivali nove biljne vrste.[2] I on je saglasan da je u prošlosti termin imao daleko pozitivniju konotaciju nego danas, ali ostavimo to ovom prilikom po strani, za neke naredne tekstove.

Dakle, kao podlogu imamo platformu – sredinu koja je spremna da podrži komunikaciju među različitim stranama, nudeći učesnicima alate koji će im pomoći da se izraze kroz određene forme korisnički kreiranih sadržaja. U svim ostalim tačkama prostora imamo potencijalne korisnike koji će putem nje, u većoj ili manjoj meri ostvariti svoje interese. Ko su ti ljudi, kako se tu uklapa crowdsourcing i šta uopšte možemo da očekujemo od toga?

Za početak, hajde da vidimo u kojim se sve granicama možemo obratiti masi kada planiramo crowdsourcing. Kao i svuda, ovde postoji mnogo uglova ali za potrebe ovog teksta možemo reći da su to zaposleni (sistematizacija i način komunikacije u kompanijama najčešće ne omogućuju spontano prepoznavanja stvarnih kapaciteta zaposlenih, naročito kada oni ne spadaju direktno u zaduženja koja su im poverena), zajednice (okupljene oko bilo čega, platforme, interesovanja...) i opšte javnosti (otvoreni poziv neuslovljen bilo kakvom platformom isl.).[3]

Zadržimo se na zajednicama. Ako specifična platforma omogućuje posredovanje između poruka i ljudi, crowdsourcing kao njena integralna komponenta učestvuje u stvaranju kreativnog okvira njihove interakcije [4]. Ukoliko se problemu u ovakvom okruženju pristupi na odgovarajući način, doći će do onoga što nazivamo mudrost mase odnosno njene sposobnosti da pruži nezavisne i različite stavove, bude decentralizovana ali i zadrži mogućnost da iz pojedinačnih stavova budu prepoznate kolektivne odluke.[5]

Džef Houv je zaista uradio veliki posao u opisivanju svih crowdsourcing aspekata i verovatno je njegova izvanredna proniciljivost zaslužna za to što se on nakon 12 godina više ne dovodi u pitanje. Njegova aktuelnost ne prestaje, ali ni ne doživljava supernova trenutke, a deo razloga za takvo stanje se može naslutiti i po tome kako Houv definiše četiri strategije crowdsourcing pristupa:

• Crowd Wisdom – znanje korisnika koristi se za rešavanje problema
• Crowd Creation – kreativna energija korisnika koristi za za stvaranje rešenja
• Crowd Voting – sud mase pomaže u organizaciji velikih količina informacija
• Crowd Funding – masa finansira određene ideje i projekte [2]

I polako stižemo do kraja. Vidite li zbog čega je upravo Steemit platforma u kojoj je postojanje crowdsourcing aktivnosti stvar o kojoj nema potrebe da se raspravlja? On je utkan u samu suštinu platforme – aktivnost manualne verifikacije kvalitetnih sadržaja. I diletanti verifikuju, ali se sud donosi upravo na jednoj od stvari koje smo pomenuli iznad, a na kojoj počiva mudrost mase – sposobnosti agregacije, odnosno prepoznavanja generalnog stava. Četiri opisane manifestacije se u ovoj sredini dešavaju spontanije nego što je to slučaj u bilo kom kontekstu svojstvenom onome što volimo da nazovemo centralizovanim matricama (jedan naklon za sjajnog @lighteye). Sve što ovde unesemo, po svojoj prirodi postaje vrednovano, dok je odsustvo centralnog autoriteta zapravo ključna stvar koja dovodi do jedne integrisane i donekle drugačije primene (uslovno rečeno) tradicionalnih crowdsourcing mehanizama.

Da ne ostanem dužan – šta je ovde zajednica? To je nemoguće definisati – za potrebe ovog teksta mi sve korisnike Steemita možemo posmatrati kao jednu zajednicu. Međutim, suštinska inkorporiranost crowdsourcing mehanizama omogućuje da zajednice nastanu na bilo kom mestu u okviru platforme, oko tagova, komentara, blic inicijativa i bilo čega drugog. Sa velikom radošću sam, vrednujući sadržaje na platformi, primećivao kako se korisnici okupljaju oko prostih crowd creation zadataka, pronalazeći satisfakciju u samom činu stvaranja za potrebe drugih. Ok, za danas je definitivno dosta, jer počinjem ponovo da budem preopširan.

Hvala na čitanju i srećno blogovanje!

REFERENCE:

[1] https://www.pcmag.com/encyclopedia/term/68953/online-platform
[2] Howe, Jeff. Crowdsourcing: How the power of the crowd is driving the future of business. Random House, 2008.
[3] Abrahamson, Shaun, Peter Ryder, and Bastian Unterberg. Crowdstorm: the future of innovation, ideas, and problem solving. John Wiley & Sons, 2013.
[4] Brabham, Daren C. "Crowdsourcing as a model for problem solving an introduction and cases." Convergence: the international journal of research into new media technologies 14.1 (2008): 75-90.
[5] Surowiecki, James, and Mark P. Silverman. "The wisdom of crowds." American Journal of Physics 75, no. 2 (2007): 190-192.

Izvor slike: Pixabay.com (CC0 License)