Zdravo svima, nakon duže pauze odlučih da se ponovo aktiviram, a ovog puta ponudiću svojim čitaocima uvid u jednu novu oblast. Biće to farmakologija, jedna od mojih velikih ljubavi. Videh da postoji @Yu-stem zajednica i volela bih da joj svojim člancima iz ove oblasti pomalo doprinesem.


Pixabay

Pa, da krenemo. Hipohonderi, pripremite se! Ovde možete saznati sve što vas je oduvek zanimalo o lekovima protiv bolova ― analgeticima. Bol je simptom mnogih bolesti i, iako je nepodnošljiv i čini naše svakodnevno funkcionisanje otežanim, veoma je važan. On, naime, predstavlja upozorenje koje organizam šalje kako bismo znali da je došlo do nekog poremećaja u funkcionisanju. Ukoliko pažljivo osluškujemo svoje telo, možemo na vreme otkriti neke bolesti, pa je važno da bol uvek shvatimo ozbiljno i vodimo računa o tome koliko se često javlja i kojeg je intenziteta. Ipak, neki bolovi ne moraju biti pokazatelji bolseti. Tako glavobolja može nastati jer nismo dovoljno spavali, a bol u leđima može nastati jer smo dugo vremena proveli u sedećem položaju. Ipak, kada se jave teški akutni ili hronični bolovi, moramo primiti adekvatnu terapiju.

Uspostavljanje kontrole nad ovako intenzivnim bolovima jeste vrlo važno. U tome nam pomažu upravo analgetici. Ono što možda o njima niste znali jeste to da su oni vrlo slični supstancama koje nazivamo opijatima, a jedan od najpoznatijih jeste morfin. Ovaj članak baviće se najviše efektima koje ova supstanca ostvaruje na naš organizam.

Šta je opioid?

Naziv opioid koristi se za svaku supstancu koja deluje slično morfinu, a nekada se koristio i naziv opijat. Samo ime podseća na jednu vrstu narkotika, zar ne? U pitanju je opijum, supstanca koja se dobija iz soka maka (Papaver somniferum). Interesantno je da se opijum u nekim kulturama koristio hiljadama godina u medicinske (uklanjanje bola i lečenje dijareje), ali i druge svrhe: postizanje euforičnosti, san, a u nekim evropskim zemljama bio je poznat još od 17. veka. Sećate se Bodlera? On je bio jedan od poznatih pušača opijuma. Ipak, najveći broj ljudi unosio ga je oralnim putem, a društvo je donekle tolerisalo ovakav vid ponašanja. Ipak, sve se izmenilo sa otkrićem intravenske primene lekova, kada se otpočelo i sa intravenskim konzumiranjem opijuma, a zavisnost je na ovaj način postajala teža i izraženija.

Papaver somniferum
Wikimedia commons Avriett CC BY-SA 3.0

Opijum sadrži alkaloide bliske morfinu, ali i papaverin, supstancu koja deluje na opuštanje glatkih mišića.

Morfin ili morfijum jeste prirodni alkaloid i možemo ga dobiti iz opijuma. Zanimljivo je da je ime dobio po jednom od grčkih bogova, Morfeju, bogu snova. On se retko upotrebljava u terapiji zbog jake zavisnosti koju stvara i daje se jedino kod najtežih oboljenja, praćenih neizdrživim bolovima. Morfin je derivat fenantrena i njegovu hemijsku struktutu možete videti na slici ispod:


Struktura morfina
Wikimedia commons NEUROtiker Public domain

Lekovi slični morfinu mogu se podeliti na dve grupe:

1. Analozi morfina;
2. Sintetske zamene za morfin.

Prvu grupu lekova sačinjavaju supstance čija je hemijska struktura slična morfinu, a mogu se i dobiti iz njega. Supstitucija na jednoj ili na obe hidroksilne grupe može dati varijante, a isto se dešava i u slučaju supstitucije na atomu azota.
Druga grupa se strukturno razlikuje od morfina, a ovde spadaju:

a) serija fenilpiperidina,
b) serija metadona,
c) serija benzomorfana,
d) polusintetski derivati tebaina.

U prvu seriju spada petidin, opioid koji je prvi dobijen potpuno sintetskim putem, a do njega se došlo sasvim slučajno. Farmakološki deluje slično morfinu, iako im hemijske karakteristike nisu ni malo identične. Brže i jače dejstvo ostvaruju derivati, fentanil i sufentanil, i daju se intravenski u slučaju jakih bolova.

Struktura metadona nije slična morfinu, ali se to može postići rastvaranjem. On ostvaruje duže delovanje od morfina, a deluje vrlo slično. Za terapiju bola slabijeg ili umerenijeg intenziteta koristi se dekstopropoksifen.

Treću seriju čine pentazocin i ciklazocin. Neželjena dejstva koja mogu ispoljiti drugačija su nego kod morfina, a dodatno ih udaljava i način na koji se vezuju za receptore.

Derivat tebaina je etorfin i vrlo je blizak morfinu. Najčešće se koristi za lečenje životinja. Buprenorfin je drugi derivat iz ove serije i slabije deluje od morfina, iako mu je sličan.

Opioidni receptori

Specifični receptori u našem organizmu mogu da prepoznaju opioide, a naučnici ih stoga nazivaju opioidnim receptorima. Postoji više podtipova ovih receptora, a tri tipa izdvajamo kao njznačajnije: delta, kapa i mi-receptori. Istraživanja su pokazala da se farmakološki efekti najčešće ostvaruju uz pomoć mi opioidnih receptora.

Agonisti i antagonisti

Opioide možemo razlikovati i na osnovu toga koliko efikasno deluju preko receptora za koje se vezuju. Supstance koje deluju kao agonisti na neke od receptora (vezuju se za receptor i podstiču njegovo funkcionisanje) za neke druge receptore mogu biti antagonisti (blokiraju vezivanje agonista) ili pak parcijalni agonisti. Možemo izdvojiti tri osnovna tipa:

1. Puni agonisti ― u koje spada većina lekova koji su slični morfinu. Pokazuju veći afinitet ka mi-receptorima.
2. Parcijalni agonisti i mešoviti agonisti-antagonisti ― u koje spadaju nalorfin i pentazocin. Njihovo delovanje predstavlja mešavinu agonističke i antagonističke aktivnosti prema različitim receptorima.
3. Antagonisti ― ovde spadaju lekovi koji ne ostvaruju gotovo nikakav efekat na opioidne receptore, ali imaju sposobnost da inhibiraju dejstvo drugih opioida. Ovde spadaju naltrekson i nalokson.
   

Delovanje agonista i antagonista na receptor
WikipediaDolleyjCC BY-SA 3.0

Kako opioidi deluju?

Naučnici su možda najviše pažnje posvetili upravo traganju za odgovorima kako deluju opioidi. Moguće je da nijedna druga grupa lekova nije toliko proučavana, a razlog za to bio je otkrivanje kako oni zaista funkcionišu i kako unaprediti njihovu primenu u odnosu na morfin, koji se nije mogao koristiti za šire potrebe zbog jake zavisnosti koju izaziva. Naučnici su uspeli da razjasne pitanja u vezi sa vrstama receptora, ali je mnogo toga ostalo nejasno kada je u pitanju fiziološki efekat koji opioidi izazivaju.

Najviše opioidnih receptora nalazi se u našem mozgu, pa se analgetsko dejstvo ostvarije upravo centralnim putem u najvećoj meri. Što se tiče morfina, on svoje efekte najviše ostvaruje u centralnom nervnom sistemu (pri čemu deluje na većinu akutnih i hroničnih bolova) i gastrointestinalnom traktu. Pored jakog antinociceptivnog dejstva (smanjivanje bola), morfin izaziva i snažan osećaj zadovoljstva. Na ovaj način dolazi do opuštanja i smanjenja napetosti kod pacijenata, pa je kao lek značajan kod težih oboljenja. Ukoliko se da intravenski, kao i heroin, morfin izaziva euforiju, a stepen euforičnosti će zavisiti od toga koliko se pacijent privikao na hroničan bol. Euforija ne nastaje kod primene svih opioida, pa tako kodein ne izaziva ovakav osećaj.

Ipak, jedan efekat koji opioidi imaju na naš organizam može čak ugroziti naš život. U pitanju je depresija disanja, koja se takođe kao i analgezija, ostvaruje preko mi-receptora. Opioidi deluju tako što usporavaju disanje, a mogu kod akutnih trovanja dovesti i do potpunog prestanka rada organa za disanje, a zatim i smrti.

Neki od opioida imaju i antitusičko dejstvo, tj. suzbijaju kašalj. Jedan od najpoznatijih je kodein, a naučnici još uvek nisu utvrdili zašto opioidi ispoljavaju ovakav efekat. Neki od opioida mogu izazvati osećaj mučnine i mogu dovesti do povraćanja, a ovo je najčešće prisutno kod pacijenata koji prvi put uzimaju morfin.

Struktura kodeina
Wikimedia commonsNEUROtiker Public domain

Opioidi izazivaju suženje zenica (miozu). Karakterističan izgled zenice kod osobe koja se predozirala nekim od ovih lekova, ali i kod osobe koja je konzumirala heroin, jeste zenica veličine čiode.


Suženje zenica kao posledica upotrebe opijata
Wikimedia commons Public Domain

Lekovi ove grupe, a naročito morfin, izazivaju i opstipaciju, jer usled njihovog delovanja dolazi do smanjenja funkcija gastrointestinalnog trakta. Oni takođe mogu izazvati bol u žučnoj kesi jer negativno deluju na žučne puteve i treba ih izbegavati kod onih pacijenata koji već imaju problema sa kamenom u žuči.

Morfin može izazvati i oslobađanje histamina, pa otuda crvenilo i svrab na mestu uboda iglom. Moguće je da se javi i bronhokonstrukcija, pa morfin ne treba davati pacijentima koji pate od astme. Umesto njega preporučuje se petidin, jer nema ova neželjena dejstva. Morfin može izazvati i pad klrvnog pritiska (hipotenziju) i usporen rad srca (bradikardiju). Naučnici još uvek nisu utvrdili tačnu vezu između morfina i slabljenja imunološkog sistema, ali se veruje da dugoročno konzumiranje ovog leka može značajno da oslabi imunitet.

Tolerancija i zavisnost

Opioidi (naročito morfin) brzo razvijaju toleranciju, što znači da je pacijentu svaki put potrebna sve veća i veća doza leka kako bi delovao. Iz tog razloga, zavisnici konzumiraju sve veće i veće doze, a interesantno je da mogu uzeti čak i 50% više od normalne doze, a da ne dođe do životne ugroženosti.
Opioidi izazivaju psihološku i fizičku zavisnost. Znaci fizičke zavisnosti manifestuju se kao apstinencijalna kriza, pa dolazi do groznice, pojačanog znojenja, nesanice, povraćanja, dijareje, itd. Osoba oseća nervozu i iznurenost, a najteže je prebroditi prvih nekoliko dana bez leka. Nakon 8 do 10 dana ovi simptomi se smanjuju.

Farmakokinetička svojstva

Morfin se najčešće daje intravenski ili intramuskularno kada su u pitanju jaki akutni bolovi, a kod groničnih bolova često se daje i per os. Apsorbuje se polako i nekada ne možemo predvideti koliko će brzo delovati. Što se tiče kodeina, on se najčešće uzima oralnim putem i brzo se apsorbuje. Analozi morfina se iz organizma eliminišu posle 3-6 sati od primene, a za njihovu eliminaciju najviše je odgovoran hepatički metabolizam. Neki opioidi izlučuju se i preko urina.

Reference

Humphrey P. Rangc, Maureen M. Dale, James M. Ritter, Philip K. Moore, Farmakologija, Novi Sad, 2005.
Suzana Mimica Matanović,Farmakokinetika i farmakodinamika analgetikaOsjek, 2014.
Vladislav Varagić, Milenko Milošević, Farmakologija, Beograd, 2001.
Nora D. Volkow, Thomas McLellan, Opioid Abuse in Chronic Pain — Misconceptions and Mitigation Strategies, 2016.