Takmičenje za najbolju fotografiju: Prevozna sredstva
Ovog puta mi je bilo veoma teško da se odlučim koje fotografije da priložim, jer obožavam prevozna sredstva i imam ih mnooogooo, svuda oko sebe.
Onih pravih kojima možeš da se odvezeš gde god poželiš. Pa opet onih pravih kojima možeš da seješ, oreš, bereš i dovezeš useve sa naših plodnih njiva. Zatim raznih ukrasnih figura, pa maketa... Imam čak i maketu čuvenog londonskog autobusa. Sve to na policama, u fiokama, špajzu, podrumu, dvorištu...
A tek u telefonu i fotoaparatu, gooomilaaa raznih prevoznih sredstava, koje još uvek nemam, a volela bi da ih imam SVE! I baš bi volela da u svoj asortiman prevoznih sredstava jednoga dana imam i neko leteće, pa makar to bilo malo sportsko avionče :) I jahta bi mi prijala, ali nije obavezna :)
Vozim svoje automobile od svoje 18. godine. Prvi sam najviše volela - Zastava 750 LE (bio je to moj ljubimac, čuveni Fića crvene boje, kupio mi tata čim sam položila vozački ispit). Ne može se opisati koliko sam plakala kada je ipak morao da se proda. Kada je kupljen bio je kao bombona i plaćen 2700 nemačkih maraka a prodali smo ga za 50 Evra. Tražeći utehu želela sam da za taj novac kupim nešto vredno i dostojno svom voljenom Fići, ali nešto što ću imati večno. I kupila sam Toyotu, eno je u špajzu. Da, Toyota! Nije automobil, već mašina za šivenje japanske proizvodnje. Pa šta!? To je moj Fića❤
Sada vozim RENAULT Twingo, mada sam kao dete iskreno verovala da ću doživeti da vozim i automobil na leteći pogon, to jest da ćemo svi mi uskoro voziti neke lepe male letilice i leteti ulicama grada, preko polja, njiva, reka, planina, jezera, mora... Medjutim, ta tehnologija nam čini mi se baš nešto kasni, pa tako još uvek na to čekam...
Pa eto, o prevoznim sredstvima bi mogla da pričam i pišem satima, to su za mene stvari koje imaju dušu - članovi porodice, ali koga to sada zanima? Ovo je u stvari samo takmičenje za najbolju fotografiju - na temu prevozna sredstva, oprostite što sam se malo zanela, hoće to kod mene.
Ali dobro je, barem nisam zaboravila ni da podignem fotografije, pa evo tu su i one:
