Маглич - средњовековни град

[This Text in English] Фебруар... сунчан дан... у плусу... излет... Зашто да не? Без унапред предвиђеног плана одлучујемо да са нашим домаћинима из Краљева кренемо пут Маглича. По неписаном правилу увек се покаже да овакви спонтани излети оставе дубљи траг у доживљају и сећањима. Довољно је само добро расположење и отвореност чула. Нажалост, нисмо понели фотоапарат (што је доказ да се нисмо припремали за ову авантуру). Срећом (или несрећом), због посла (или задовољства) мобилне телефоне увек имамо сви, па су и сада послужили.

Маглич је удаљен од Краљева око 20 км и до њега се стиже магистралним путем који води ка Рашкој. Некада је био једини каравански пут јер је повезивао Mоравску долину и Косово поље.
Град се налази на западним обронцима Столова, 150 метара изнад Ибра. Са три стране је окружен реком, а пешацима је доступан само са западне стране, где је раније био шанац, па изледа као острво. Стрмим литицама се долази до врха стене и тврђаве.

Успон до Маглича је права мала авантура. Треба прећи висећи мост преко Ибра, а онда уским, кривудавим стазама, делом поплочаним, стићи до града.

У Србији је било око 200 средњовековних градова, али је Маглич посебан. Научници сматрају да је класичан примерак војне архитектуре.
Историјски подаци о настанку града су загонетни. Не зна се ко је саградио тврђаву, вероватно у 13. веку. Први писани подаци су из 1337. године у списима архиепископа Данила II. Постоје неколике верзије:

1. Стефан Првовенчани је саградио Маглич да би заштитио манастире Жичу и Студеницу, али и удаљенију Пећку патријаршију.
2. Урош I (син Стефана Првовенчаног) је основао ово војно утврђење после продора Татара.
3. Најмање је вероватна верзија да је Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића, саградила град. То би значило да је настао у 15.веку. Ипак у народу је остало предање да је ово Јеринин град. Легенда каже да у облацима и маглама око града лута Јеринина душа.

Тврђава је неправилног облика, има око 2000 квадрата, 7 кула високих око 10 метара и донжон кулу (осмотрачницу) које је два пута виша и налази се на највишој тачки утврђења.

У самој тврђави виде се остаци цркве Светога Ђорђа, бунар издубљен у самој стени између цркве и бедема и остаци две палате. Једна је припадала владару, а друга је седиште архиепископа Данила II који је остао упамћен као аутор зборника житија средњовековних владара.

Три пута данас вијугају у његовом подножју: река Ибар, магистрални пут и железничка пруга.

Ибар својим брзацима може да буде одлична припрема за захтевнију Тару. Весели спуст је манифестација мање познатија од рафтинга Таром, али је за рекреативце опуштенија варијанта. Више уживања - мање ризика.

После обиласка града кренули смо ка железничкој прузи. Видели смо да се у Ибар улива поток, па смо помислили да крије нешто занимљиво. Нисмо се покајали. Сачекала нас је напуштена железничка кућица испред улаза у тунел, а мало даље - право изненађење. Природни базен! Још само да је лето. Решисмо наравно да дођемо поново тада и што да не, окупамо се у бистром потоку.

Прави ужитак после ових лепота је добар одмор. Преко пута Маглича на Ибарској магистрали је направљено проширење и једна лепа кафана „Јерина“. Палачинке су биле одлична награда за уложен труд. Испред кафане се налази и путоказ за све оне који могу и желе да се друже с природом.

Како би данас Маглич могао да буде привлачна туристичка дестинација! Шта би могло да се уради?

1. Обновити Долину јоргована
   Французи и Италијани су били заинтересовани да уложе новац, али изгледа да ми нисмо видели интерес (?!). Како би тек онда изгледала долина када процвета и замирише! Ако је то било могуће у средњем веку, шта ли нас сада спречава да засадимо ми сами. Зар нам и за то требају донације и субвенције?
2. Стазе су уређене, али у самог граду не постоје никакве табле-обавештења. Ако се ниси претходно информисао на лицу места нећеш ништа сазнати.
3. Не постоји макар мали објекат туристичке организације. Модерни туристи су навикли на брошуре, макете, магнете, сувенире... А једна брвнара не кошта много.

Овакав какав јесте сада, Маглич остаје привлачан само љубитељима нетакнуте природе којима можда и нису потребне никакве новине. Добре ципеле, ранац, чврста воља и одлична кондиција... Шта више? Задовољство и уживање у природи тражи једноставног и опуштеног човека.

До следећег виђења!