СЕЋАЊА - Прича о фотографији из 1935. године и животу људи у то време.

[This Text in English]

Ова фотографија је настала 1935. године и припада мојој свекрви, односно њеном деди (домаћину који седи на столици у средини фотографији). Емотивно је веома везана за ову фотографију, која оживљава успомене, али приказује и много више.

Веома је интересантан распоред људи на овој фотографији. У средини је најстарији члан домаћинства, док су остали смештени око њега, док су радници распоређени на вршилици и око поменутих чланова.

Следи прича коју је написала моја свреква пре неколико година и која је обављена у локалним новинама које се публикују у селу Владимировац у Банату. Прича је лична, истинита, дирљива и интересантна, макар онима који желе да знају како су људи живели и радили у периоду између два светска рата.

Ово пишем да би се моја генерација подсетила и вратила неколико деценија уназад, а млади да се упознају са мукотрпним животом наших предака.

У то време (фотографија је из 1935. године) пшеница се жњела ручно, косом, па је требало доста времена да се посао обави. Због тога се на њиву полазило пре зоре, с обзиром да су њиве биле удаљене од куце некад и по десетак километара, па и више. Ишло се запрежним колима са дрвеним точковима која су вукли коњи. Мушкарци су одмах почињали да косе, а за сваким косцем је ишла једна жена, која је класје скупљала и везивала у снопље. Канап за везивање се правио од сламе. Слама се квасила да не би пуцала при плетењу. Тако мокре канапе су жене везивале око струка (најмање по 50 комада) и са тим мокрим теретом ишле, свака за својим косцем и везивале снопље.

Само малобрoјне богате породице су могле себи да приуште да на вашарима купе први канап са којим се много лакше радило.

По завршетку овог дела посла и мушкарци и жене су приступали скупљању снопова у стогове. Један стог је чинило 18 снопова. Радило се од јутра до мрака из страха да киша не прекине посао. И касније, пред сам II св. рат, појавиле су се косачице које су вукла четири коња. Најпознатије су биле Far cormic и Masharis.

Пшеница је остајала на њивама све док се није пожњео и последњи клас. Тада је почело превлачење у кућна дворишта. Ту се чекала врсилица. Законом је било обавезно да се у сваком двористу близу жита поставе велика бурад са водом која би служила за гашење евентуалног пожара.

Вршилица се састојала из три дела. Први део је била парњача која је саму вршилицу покретала систем каишника. Трећи део био је елеватор који је односио сламу. Посао је био доста компликован, али зато је ту био пословођа, такозвани бандигазда. Он је са домаћином и власником вршилице уговорао посао и разрадио план до најситиних детаља. Колико је људи потребно, ко ће шта да ради, на ком месту, у колико се сати почиње, у колико је ручак, доручак, вечера, колико је потребно џакова за зрно, да прегледа двориште, да одреди где се слама одлаже, где се џакови одлажу…

За нас, децу, био је тo својеврсан празник. Помагали смо у постављању столова, доношењу столова, клупа, посуђа из комшилука… А како је било доста деце, више смо сметали, па би нас мајке, бабе, тетке убрзо отерале. То смо једва чекали И за нас је то било нешто најлепше. Одрасли нису имали времена да нас контролишу, па смо могли да се играмо како смо ми хтели.

Храна које се спремала за раднике била је обимна и калорична. Ту нису штедели ни богати ни сиромашни, с обзиром на тежак посао који су људи обављали. Кувала се супа, месо из супе се јело са бареним кромпиром и сосом од куваног парадајза, свињски паприкаш, сарма, печена свињетина… А после свега, обавезно штрудла са орасима или маком, или крофне.

Био је то заиста мукотрпан посао. Људи ноћима нису спавали из страха од пожара. Док се последњи клас не пожње, цело село је било на ногама. Постојала је опасност да се жито запали од варница из парних локомотива које су пролазиле поред села. Због тога су и ватрогасци дежурали 24 часа, чувајући оно што је било од животне важности за цело село.

Тако се радило све до краја педесетих година када су се појавили први трактори. Године 1957. само две породице су имале тракотре, а пар година касније још једна. Трактори су били марке Buldog и Hoffer Schanz.

Хвала @lighteye за професионалну обраду фотографије.