СРБИ НА КРФУ, ПРВИ ДЕО - "МУЗИКА КАО СПАС"

in teamserbia •  7 months ago

Српска војска на Крфу, извор

 Оно што се светлело на хоризонту, измученим и полумртвим војницима изгледало је као рај. Први светски рат (1914-1918) је и даље био у јеку, а измучена српска војска, која је Албанске снежне врлети препешачила уморна и гладна, почетком 1916. године угледала је обећану земљу: грчко острво Крф, једно од седам јонских острва, на коме је, по легенди, давно залутао чак и антички јунак Одисеј. Долазак српских војника испрва је уплашио Крфљане који су посматрали њихова мршава и изнурена тела, сведочећи многим смртима војника који су на острву умирали од разних болести, а често и од нагло унете хране коју организам није могао да поднесе. Са постепеним оправком Срба, појачале су се и симпатије Крафљана за овај народ. Током боравка српске војске на Крфу ниједна крађа на острву није била забележена. И данас се прича о томе како Срби нису откинули ни гранчицу са дрвета маслине. Додуше, био је ту један Лаза….  

Српски војник*, извор 

Међу многима који су пристигли на Крф, био је и извесни Лаза из Косјерића, познат из дневника једног ужичког војника који је оставио записе о овом шаљивџији, који је са собом увек носио некакву свираљку. Он је био само један од многих који су песмом и шалом покушавали да преброде ратне недаће. Но, Лаза је понекад умео и да се занесе у шали. Чим је војска пристигла на Крф, он је са једног дрвета убрао лепу и зрелу поморанџу, што осталим српским војницима није било право, те га због тога стрпаше,ни мање ни више, него у затвор. Да научи да не узима туђе. Лаза је и овде, где се сада нашао, наставио да пева и засмејава оне који су имали прилике да чују његову нову покајничку песмицу: „Ој Лазо Лазо, јесам ли ти казо´ да на Крфу не крадеш поморанџе.“ 

Ручак на Крфу, извор

Ове, као и многе друге занимљиве приче сакупио је и записао кустос „Српске куће“ на Крфу Љубомир Сарамандић. Судећи по његовим записима, на Крфу је у оно време било прегршт песме и шале. Била је то једна од оних српских особина, тешко схватљива другим народима, освајајућа, јединствена и непоновљива. Управо о њој је сведочила и жена са највише одликовања у ратовима, прва српска хероина Милунка Савић (1890/92-1973), присећајући се како су Бугари у рововима престајали да пуцају када би Срби почели да певају. 

Француски морнари и официри плакали су док су посматрали лађе што су из Албаније на Крф превозе војнике који су личили на лешеве. Говорили су тада како смо диван народ, а Милунка је веровала како је управо песма била један од важних предуслова нашег опстанка у ратовима.  

Милунка Савић, извор

Путешествије сетне мелодије 

Мало је рећи да је острво Крф са доласком српске војске провцетало. Са свих страна допирали су звуци најразличитијих песама, нарочито меланхоличне мелодије „Тамо далеко“ која равнодушним није остављала никога, чак ни оне који нису разумевали ни реч српског. Ускоро су Енглези, Французи, али и многи други почели да певуше ову мелодију. Свако на свој начин, како је умео и знао. Она их је подсећала и опомињала на велику чежњу коју су Срби, упркос свом широком и ведром осмеху, и даље гајили према домовини.

У Крфским кафанама одзвањале су и друге мелодије, а једна од често певаних песама била је и „Имам жену много лепу“. Песму „Тамо далеко“ Срби су наставили да певају све до данас. Међутим, током година се водио спор о томе ко је прави аутор текста и мелодије ове песме. Навођено је много различитих аутора, а сви су желели да покажу како је ова песма баш њихова.  

Један догађај, умногоме је помогао приликом решававања ове занимљиве загонетке. Наиме, 1966. године, на адресу „Радио Београда“ стигло је једно писмо. Послао га је Ђорђе Маринковић (1891-1977) из Корбова надомак Кладова, учесник Првог светског рата. Тврдио је да је мелодију ове песме написао управо он, после повлачења преко Албаније. Маринковић је усрдно замолио да се његово име запише приликом сваког радијског извођења песме. 

Он сам, био је један од чланова краљевог оркестра, а у рату је свирао на различитим инструментима, док најпосле није научио да свира и на цитри. У његовој породици прича се како је једном приликом Краљу Петру Првом(1844-1921) спасао живот, тако што је сазнао да једна група Арнаута спрема напад на њега. Краљ му је тада дао прилику да оде у Француску и настави своје музичко школовање, што је Мариковић и учинио. Од 1920. године боравио је у Француској, где је доживео блиставу музичку каријеру као композитор и извођач на цитри, а био је познат под псеудонимом Жорж Мариел.   

Жорж Мариел, извор

Иако су музичари у рати били повлашћени, макар духовно, он је за њих био подједнако тежак, посебно онда када су морали да се растају од најдражих сабораца, својих инструмената. Приликом преласка Албанских планина, многи су остављали своје драгоцености за собом у планинским гудурама, немајући прилике да се икада врате по њих.

Станислав Бинички, извор

Станислав Бинички (1872-1942), капелник краљеве гарде и чувени композитор, уз помоћ Крфљана, по доласку на острво, снабдевао је оркестре новим инструментима. Напаћени музиканти су тек на острву поново добили прилику да свирају и то на опште задовољсво свих оних који су поново уживали у нотама које су их током рата храбриле да наставе даље. А где је било музике, ту је било и кола. Срби су на Крфу заиграли „по нашки“, а једно од најрадије играних било је такозвано „капларско коло“...

Надам се да вам се текст допао!

Читамо се ускоро! :)

* На фотографији се налази Драгутин Матић, српски војни извиђач. Рођен је 10. јануара 1888. године у Калетинцу на обронцима Суве Планине. Учествовао је у свим борбама српске војске од 1910. године до краја I светског рата. Умро је 1. јануара 1970. године у родном селу. Ова фотографија је обишла свет и постала симбол српског војника из Првог Светског Рата.

Authors get paid when people like you upvote their post.
If you enjoyed what you read here, create your account today and start earning FREE STEEM!
Sort Order:  

Divno, uzivala sam citajuci ovako lep tekst. Hvala vam puno.

·

Drago mi je ako je tako. Hvala vama na strpljenju da procitate!

Izvanredno. Zaista sam uzivala citajuci vas blog... Moj pradeda je takodje bio na Krfu sa svojim saborcima i cesto je po dolasku u svoj rodni kraj, u pozne godine znao da prica o teskocama kroz koje su prolazili a i o jakoj volji koja ih je odrzala...Na zalost nisam imala srecu da ga upoznam, ali njegove price su ostale da se prenose sa kolena na koleno...
Hvala jos jednom za izvanredan tekst.

·

Vecina nas ima pretke koji su presli Albaniju i to je za ponos! Treba da se secamo, pricamo i pisemo o tome,cuvamo ono sto imamo...

·
·

svakako. Slazem se sa vama @srba

Савршено, свка част :)

·

Hvala najlepse! ☺

Divno sročen tekst @srba. Ovo je najtužnijii i najbolniji deo naše istorije. Hvala što si ga prikazala iz malo drugačijeg ugla. Pesma i igra i kada je najteže. :)

·

Hvala @ladysnowhite! Mislim da je to i sustina naseg uspeha i opstajanja i u najtezim trenucima. A i dokaz da je za srecu potrebno stvarno malo...

Divan tekst @srba, pravo uzivanje je citati ovakve bisere a sa druge strane neke cinjenice tipa,ni jedna kradja ucinise da mi ovi sivi dani Srpske svakodnevnice padnu jos teze :(
Divno pisete @srba :)

·

Hvala puno. Ovaj tekst je bio namenjen da bude objavljen u Politikinom zabavniku, dok sam pisala za taj list, ali, nazalost, nije, pa sam odlucila da ga podelim sa vama ovde. Drago mi je ako do nekoga dopre na bilo koji nacin! ☺

·
·

Divan divan :) Zadovoljstvo je citati vase tekstove, ako ih oni nece, mi hocemo ! :)

·
·
·

Hvala jos jednom na podrsci! ☺

Odlična @srba, kao i uvek.

·

Hvala puno @inka8!

Изванредно, @srba, чекамо с нестрпљењем наставак :)

·

Hvala najlepse! Uskoro ☺☺

Сјајан текст @srba, само још треба додати да је српски војник са познате друге фотографије, Драгутин Матић, српски војни извиђач. Рођен је 10. јануара 1888. године у Калетинцу на обронцима Суве Планине. Учествовао је у свим борбама српске војске од 1910. године до краја I светског рата. Умро је 1. јануара 1970. године у родном селу.

Ова фотографија је обишла свет и постала симбол српског војника из Првог Светског Рата.

·

Hvala @lighteye! Eto, zato smo svi tu da zajedno upotpunimo pricu. Hvala na ovim korisnim informacijama! ☺

·
·

Нема на чему @srba, можеш слободно да убациш информацију у свој текст, јер није извесно да ће је овде баш свако наћи.

·
·
·

Sad imam dopustenje. Bice ubacena ☺

·
·
·
·

Ето је, као напомена на крају текста! Хвала @lighteye!