PUNI GRADOVI SAMOĆE

ПУНИ ГРАДОВИ САМОЋЕ

Наступило вријем самоће
У препуним градовима
Очи су пуне, стомаци су пуни
Ту и тамо.
Нешто притиска
Сам пијеш, сам тугујеш
Ако нешто „шерујеш“
Можда ће неко и да „лајкује“
Само на сахранама ћеш
Можда неког да сретнеш.
И док једете сарму, причаће те
Како сте требали ићи тамо и овамо
И како сте требали урадити ово и оно
И како је вријеме лудо и како се нема
Времена, а живот пролази.
Договраћете се да се видите прије
Славе или заборављених рођендана
Отпиће те гутљај препеченице из
Родног краја, за раја и покоја душе
Преминулог и сјетити се
Јесењих казана и исчекивања како
Ће бацати ракија.
Док се спремате да још једну
Попијете за покојника,
Ваља се.
Жена ће вам ухватити поглед
И само вама знаним језиком
Пренјети мисли.
Устаће те лагано поздрављајући
Родбину и понављајући договоре.
Изаћи ће те из аутомобила
Пред својом зградом и наставити
По старом.