Velimir Mihailo Teodorović

Nažalost u Srbiji ne znamo mnogo o Dinastiji Obrenovića. Oni su već dugo u senci druge dinastije, dinastije Karađorđevića, a obe dinastije u periodu komunističke vladavine bile su nepoželjne i omalovažavane su.
O istorijskom značaju Obrenovića, i o važnim delima kojima su učinili za Srbiju i srpski narod neću govoriti. Podsetiću samo da su oni simbol diplomatije.
U samoj dinastiji veliki diplomata bio je Mihailo Obrenović pod čijom vlašću su Turci (diplomatskom odlukom) morali da napuste srpske gradove. Nažalost, sam knez Mihailo tragično je završio. Potomci Obrenovića nama su takođe malo poznati.
Ovom prilikom želim predstaviti Velimira Teodorovića (1849-1899), vanbračnog sina kneza Mihaila.
Školovao se u Beogradu i Ženevi. Bio je posvećen knjigama, pozorištu i umetnosti uopšte.
Nakon atentata u kome je njegov otac ubijen, on je postao naslednik dela njihove imovine u Banatu. Time je njegova budućnost bila obezbeđena. Ostalim Obrenovićima bilo je bitno samo da on bude daleko od prestola.

Velimir nije imao naslednike, a nakon smrti svu svoju imovinu ostavio je Srbiji (jedini predstavnik ove dinastije koji je to uradio). "Velimirijanum" je zadužbina koju je on uspostavio. Jedan od upravnika ove zadužbine bio je Nikola Pašić. Njome je upravljalo i srpsko privredno društvo. U periodu između dva svetska rata sredstva od ovog fonda dobijali su srpska akdemija nauka i Beogradski univerzitet. Sredstvima fonda kupovane su knjige kojie su poklanjane školama širom Srbije. Nažalost posle drugog svetskog rata ova zadužbina je imala istu sudbinu kao i sve ostale.
Velimir je umro 1898. godine i sahranjen je u Minhenu. Nakon prvog svetskog rata njegovo posmrtni ostaci su preneti u Beograd. Na fotografijama je kapela u kojoj oni počivaju.

Fotografije su moje,
Goran.