Varijanta ljubavi

Bila je to treća decenija 20 veka. U seoskim područjima roditelji su svojoj deci dogovarali brakove. Dešavalo se da na seoskim igrankama momak pokaže interesovanje za neku devojku, i to tako što u kolu igra pored nje. I tačno tamo Stanimir je na nekoliko igranki igrao u kolu pored Savke. Ona je bila devojka iz istog sela. I njoj je prijalo njegovo interesovanje. Ipak mnogo važnije od toga bilo je mišljenje roditelja. Savkini roditelji nisu imali ništa protiv Stanimira. Da su bili protiv njemu bi bilo onemogućeno da igra pored nje. Devojku je na igranci uvek pratio brat ili blizak rođak. Stanimir je smatrao da će i on dobiti neophodnu podršku. Njegov otac predao je domaćinstvo svom najstarijem sinu, Stanimirovom bratu Dragomiru. Samim tim što je postao prva glava domaćinstva Dragomir je dobio pravo da braću ženi, i da sestre udaje. Stanimir je bio na redu za ženidbu. Dragomir je za njega odabrao Milicu. Devojku koja je iz malo imućnije porodice u poređenju sa Savkinom. Govorili su da je Milica i malo lepše izgledala, ali Stanimirova želja bila je jasna.

source

Brat mu je saopštio odluku, on je odgovorio da on hoće Savku. Obrazloženje je glasilo: "O tome odlučujem ja."

Deca su vaspitavana da roditelje maksimalno poštuju, da moraju da se pokorevaju njihovim odlukama. Stanimir je bio svestan toga i znao je da suprostavljanje bratu nije u skladu sa onim što su ga učili od malena. Okolnosti su diktirale svoje. Sa Savkom nije imao nikakav kontakt.

Šta ona misli, šta bi mu ona rekla, da li bi imala nešto da mu predloži?

Sa druge strane Dragomir je već kontaktirao Milicinu porodicu i od njih je dobio pozitivan odgovor. Spremao se da ode da isprosi devojku. Stanimir je pasivno pokušao da se suprostavi. Rekao je da on neće ići u proševinu. Bratov odgovor je opet bio neumoljiv: "Ne mora ni da ide, dovoljno je da odem ja"

Niko Dragomiru ništa nije zamerao. On je obavljao svoju dužnost trebalo je da ženi brata i to je radio. Svaki otac isto bi postupao. Dešavalo se i ranije da budući mladoženja ima neku želju, ali se ipak potčini volji roditelja.

Stanimira i jačinu njegove želje nije razumeo niko. Ni Dragomir ni ljudi iz okruženja takvo iskustvo nisu imali i nisu bili svesni šta on preživljava. Ipak njegove depresije bile su vidljive. Na njegovom licu zabrinutost je postala stalno prisutna. Nije se smejao, izbegavao je razgovore, izbegavao je društvo. Za dve nedelje bila je zakazana svadba. Kao za inat u tom periodu u selu nije bilo nikakve igranke. Savku nije mogao ni videti. Naravno Savkina porodica je saznala da je za njega isprošena druga devojka i na eventualnoj igranci on ne bi mogao ni da joj se približi. Šta je Stanimir mogao da uradi?

Svi bi rekli da ode od kuće. To je mogao da se okrene i ode u nepoznatom pravcu. Mogao je da ode u neki grad, u početku bi se mučio, ali vremenom bi našao posao i kad tad bi normalizovao svoj život. Problem je što bi opet morao živeti bez Savke. Jednostavno sa njom nije mogao da se dogovori, jer nikakve komunikacijenije bilo, osim te igre u kolu i pokazanih obostranih simpatija. Dalje, i da je mogao da stupi u kontakt sa njom da li bi ona pristala da krene sa njim. On bi imao oreole i beskućnika i begunca. Da li bi ona bila spremna na isto?

On je dane pred svadbu lečio blagim inatom. Nadao se da će pokazivanjem da nešto ne želi pronaći razumevanje. Njegova mlađa sestra koja ga je mnogo volela jednom prilikom pitala ga je šta će uraditi? On je suznih očiju odgovorio: "Ubiću se"!

Ona je bila uplašena i obratila se Dragomiru. Međutim Dragomir nije nije ozbiljno shvatao bratov problem. Njegov odgovor je bio: "Ako je lud neka se ubije".

Stanimir je odbio da sa svatovima ide po mladu. To opet ništa nije promenilo. Za Milicinu porodicu, Dragomir je bio ugledan domaćin i devojku su poslali sa svatovima.

Njen dolazak samo je produbio njegovu agoniju. Milica je bila vaspitana na isti način kao i svi oko nje. Roditelji su je udali i ona je udata. To što Stanimir ne obraća pažnju na nju nije se smatralo mnogo važnim. Računalo se smiriće se on. Ipak on je Milicu potpuno ignorisao. Nije ni spavao sa njom u istom krevetu. Nadao se samo da će ona videti da je on neće i da će se sama vratiti odakle je došla. Nažalost ona nije ni pomišljala na to. To bi bila bruka i za nju i za njenu porodicu.

On je nekoliko puta odlazio na igranke. Stajao je u jednom uglu i uvek je gledao u pravcu Savke. Pošto je bio oženjen, nije mogao da se približi devojci, nije mogao ni da igra pored nje. Šta je Savka mislila o svemu tome, ostaće nepoznato. Koliko su njene simpatije prema njemu bile jake ili slabe? Da li bi za njega imala strpljenja? Mnogo pitanja bez odgovora.

Ipak Stanimir je gubio svaku nadu.

Prošla su skoro tri meseca od njegove svadbe. Jedno popodne došao je iz Krupnja i sestru je pitao šta ima za jelo. Ona se obratila majci, a majka je rekla da je Varindan, da treba ručati varicu. On je seo za sto i počeo je da jede. U trenutku kad je ostao sam uzeo je pušku koja je bila okačena na zid. Pucao je u sebe. Tragedija za prorodicu, za njega, za Milicu, verovatno i za Savku...

Milica i njena prodica nisu mogle izbeći ono što je Stanimir hteo. Dragomir je shvatio svoju grešku. Svi su razumeli njegovu bol, ali Stanimira više nije bilo.

Goran