Baškiri, dobri ljudi

Tokom mog drugog boravka u Rusiji radio sam u gradu Ufi. Za to vreme imao sam priliku da upoznam baškirski narod.

Grad Ufa, pogled na Sipajlovski rejon

Kao domaćini i kao ljudi uopšte Baškiri su na mene ostavili jako lep utisak. Do dolaska u Ufu nisam znao gotovo ništa o ovom narodu i o Baškortostanu, njhovoj republici (republika Ruske federacije) koja se prostire se na padinama južnog Urala.

Baškiri su turkijski narod i govore baškirskim jezikom koji je takođe iz porodice turkijskih jezika. Područje današnjeg Baškortostana nekada je bila „ Velika Hungrija“ zavičaj današnjeg mađarskog naroda.

Udalekoj prošlosti Baškiri su ispovedali Tangerizam, religiju starih turkijskih naroda. U Savremenoj Turskoj Tengerizam je poznat kao “Religija boga neba”. Tragovi kulta Tengri kod Baškira su vidljivi u folklornim i etnografskim materijalima.

Islam je prodro među Baškire u desetom veku, a tokom mongolske vladavine (od dvadesetih godina 13.veka do sredine 16 veka) postao je dominantna religija

Narod je sačuvao i deo ranijih doislamskih verovannja. Mnogi obredi prilikom rađanja, sahrana i pomena svedoče o paganskoj prošlosti. Analogno domoviku kod Slovena (kod njih je prisutan йорт эйяхе), ili duh gospodar vode (хыу эйяхе) i duh šume (šurale). Odličan primer verskog sinkretizma su amajlije, gde zajedno sa kandžama i zubima životinja stoje citati iz kurana.
Specifičnost islama među Baškirima ogleda se u činjenici da verski sinkretizam nije potpuno dominantan. Zapravo elementi narodnih verovanja i prakse zajedno sa islamskom tradicijom i običajima sačuvani su u njihovoj svesti. Veliki otpor starih verovanja i kultova posledica je činjenice da su Baškiri kao narod formirani u predislamskom periodu kada je mitološko mišljenje preovladavalo u njihovoj duhovnoj kulturi.

U baškirskom selu

Krajem 16.veka Ivan Grozni je zauzee Kazanj (prestonicu susednog Tatarstana) i praktično pokorio tatarski narod. Sledeći na meti ovog velikog osvajača bili su Baškiri. Ipak on je pozvao baškirski narod da se prisajedini Rusiji. Garantovao ime je pravo na lokalnu vlast, pravo na muslimansku veru, i pravo na zemlju (na koju se plaćao određeni porez)
Baškiri su se obavezali da će ratovati u sastavu ruske vojske. Posle Ivana Groznog, tokom 17. i 18. veka bilo je više Baškirskih ustanaka. Oni su se završavali tako što su Baškirima potvrđivana ona prava koja im je obećao Ivan Grozni.Poslednji ustanak predstavlja učešće u ustanku Jemeljana Pugačova (1773-1775) protiv Jekaterine Velike. Bio je to socijalni, a ne nacionalni ustanak. Ujedno ustanak mnogo širih razmera. Jedan od vođa ustanka bio je Salavat Julajev, danas zaštitni znak i simbol Baškortostana i baškirskog naroda. Nacionalni heroj koji je poznat i kao pesnik, njegove pesme su među retkim delima Baškirske literature iz tog perioda.

Glavni uzroci ustanaka su bili strah od gubljenja prava na zemlju kao posledica ruske kolonizacije, a tokođe i narušavanje drugih uslova prisajedinjavanja Baškirije Rusiji. Baškiri su hteli da sačuvaju sistem unutrašnjeg samoupravljanja. Bili su nezadovoljni rastom poreza, kao i zloupotrebama onih koji ih sakupljaju i uopšte samovolje činovnika. Uzroci novih ustanaka bile su i posledice starih. Dešavalo se da su kaznene ekspedicije spaljivale sela ustanika, pljačkala ih, zauzimale njihovu zemlju.

Pogled na prostranstvo Baškortostana

Kad su u pitanju karakter, ciljevi i pokretačka snaga baškirskih ustanaka istoričari imaju različito mišljenje. Jedni smatraju da su one posledica klasno socijalnih razlika, smatrali su da su protesti rezultat feudalnog i nacionalnog ugnjetavanja. Drugi su smatrali rusko prisustvo u Baškiriji ekspanzionističkim, a prisajedinjavanje Baškirije Rusiji kao formu pokoravanja. U baškirskim ustancima vide uticaj liderstva socijalnih vrhova, ideje o otkazivanju podanstva Rusiji, opštenarodni karakter prednacionalnog kretanja i tendencija izgradnje svoje samostalne države.

Pored Rusa i Baškira u Ufi (i Baškotorstanu uopšte) žive i Tatari, to su tri dominantna naroda ostalih je mnogo manje. Moram naglasiti a i u Ufi i u Baškortostanu uopšte Rusi i Tatari su brojniji nego Baškiri.
Neki Baškiri su mi govorili da im se ne sviđa što njihov narod gubi identitet. U školama u Ufi za baškirsku decu, baškirski jezik je obavezan predmet. Međutim neki roditelji bez obzira na baškirsku nacionalnost nisu zainteresovani da njihova deca nauče taj jezik. Mnogo je mešovitih brakova (i sa Rusima i sa Tatarima) i u velikoj većini slučajeva deca iz mešovitih brakova ne uče baškirski jezik. Sa druge strane iz Baškortostana migracije ne idu samo ka Ufi (u velikoj meri) već ka Kazanju i dalje ka Moskvi. U tim gradovima akcenat nije na baškirskom jeziku i oni koji odsele još brže gube identitet.
Tatrski jezik dosta je sličan baškirskom i ja ne mogu da razlikujem da li neko govori jedan ili drugi. Zato umesto razlika na mene su sličnosti i zajedništvo ostavili lepši utisak.
Zajedništvo ovih naroda traje preko četristo pedeset godina, u balkanskim očima ogromnih 450 godina. Zajedno su ovi narodi preživeli ratove, revolucije, diktatore...
Uzeću sebi za pravo da kažem da su razlike među njima u senci sličnosti, sporedno je u senci glavnog. Neko je jedne, neko je druge vere, ali uvažavanje je obostrano. Izuzetaka ima, ali lep utisak nameće većina.

Fotografije su moje,

Goran