Đavolja Varoš (Devil’s Town)

U podnožju Radan planine, na jugu Srbije, nalazi se spomenik prirode „Đavolja Varoš“.
Đavolja Varoš i njene visoke zemljane figure pokrivene kamenim kapama, zvanični kandidat Srbije u izboru za novih "7 svetskih čuda prirode".

Pred našim očima, dva prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ambijent oko zemljanih figura deluje mistično, ali živopisno.

Zemljane figure
Zemljane figure su čudnog oblika i izgleda, deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne postojanosti. Jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 do 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...
Zemljane figure su smeštene u dve jaruge čudnog naziva: jedna je Đavolja Jaruga a druga Paklena Jaruga. Ukupno ima 202 zemljane figure, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materijala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materijala i stvaranje stubova.

Đavolja voda
Druga prirodna retkost Đavolje Varoši su dva izvora vode čudnih svojstava. Jedna je Đavolja voda, hladan i ekstremno kiseli izvor (pH 1,5) sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode), a nalazi se u Đavoljoj jaruzi. Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) povećan je 10 do 1000 puta u odnosu na obične vode za piće. Naučnici upozoravaju da vodu sa izvora Đavolja voda ne treba piti.
Crveno vrelo je drugi izvor (pH 3,5), sa nižom mineralizacijom (4,372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika.
Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar uticali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“.

Saski rudnici
U Đavoljoj Varoši se nalaze originalni Saski rudnici koji potiču iz 13. veka. U tom periodu su na ove prostore dovedeni pripadnici Germanskog plemena Sasi da rudare pošto je čitav predeo oko Radan planine bogat rudom gvožđa, aluminijuma, zlata i srebra. Ulazi na rudarskim oknima su veoma uski s obzirom da su Sasi bili veoma vešti rudari. Izvađenu rudu su transportovali u mesto Rudare i na tom mestu je obrađivali.

Ove čudne prirodne pojave narod objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao.
Legende o nastanku Đavolje Varoši

1. Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni, svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je spremio "đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
2. Dve porodice sa svatovima pošle su za istu devojku. Pošto nisu mogli da se dogovore došlo je do krvavog sukoba. Vila je i u ovom slučaju pokušala da spreči nesreću ali pošto joj nije pošlo za rukom pozvala je Boga u pomoć koji je okamenio najratobornije svatove i obojicu mladoženja i na taj način sprečio veće krvoproliće. Nesuđena nevesta, kada je videla šta se dogodilo, počela je da lije suze, od kojih poteče potok koji teče i danas. Kiselost vode se objašnjava ukusom suza, a na mestu gde se vodila borba proliveno je, kaže legenda, mnogo krvi, pa od tada na površinu izbija crvenkasta voda slična boji krvi.
3. Zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.
4. U blizini današnjeg crkvišta nalazila se škola. Đake bi vrlo često zanete igrom, na putu prema kući uhvatila noć. Tada bi iz svojih skrovišta izašli đavoli i maltretirali ih. I oni su se za pomoć obratili vili, koja ih posavetova da se celu noć nadmudruju sa đavolima kako bi oh ona u zoru kada zapevaju petlovi okamenila. Đaci su poslušali vilu a ona je to i učinila. Đavole je pretvorila u zemljane figure koje i danas tu postoje.
5. Beše tu, nekada davno, jedan utvrđeni grad. Življahu tu i mladi i stariji, i žene i deca, življahu i radovahu se životu. Na nesreću, čitavim krajem tada vladaše okrutni aga, čiji zulum nikog ne poštedi. Da šuruje sa nečastivima, odavno se znalo. Ali, šta sve može da učini – nije se dalo ni naslutiti. Jednoga dana, kaže legenda, aga okupi silnu vojsku, razruši naselje, a sve njegove stanovnike pretvori u kamene kule. Prošli su vekovi, a ove duše zarobljene u kamenu još žive, rastu, pomeraju se i nestaju.

Nauka ne nudi tako maštovita objašnjenja. Đavolja varoš posledica je erozije zemljišta. Uništavajući šume, čovek je otvorio put razornom dejstvu vode. Vetar, kiša i sunce učinili su ostalo.

Sources: http://djavoljavaros.com/
https://suzana183.wordpress.com/

Slikano februara, 2009.
O zoni "zmajevih brazdi" vezanih za ovo područje u nekom od narednih postova...

!steemitworldmap 42.993050 lat 21.402515 long Rock formation, Djavolja Varoš, "Town of the Devil" d3scr