Авај за грозотног мора
Чепркајући опскурне инди системе које вероватно никад нећу играти, али које ми је задовољство да листам, јуче наиђем на дискретну књижицу по имену Alas For the Awful Sea, маленог аустралијског издавача storybrewers roleplaying која је ккстартерована још 2017. али ми је прошла потпуно испод радара.
Заинтригиран премисом тешких моралних одлука које играчи морају да доносе у sandbox окружењу инспирисаном фолкором шкотских Хебрида и мрачном атмосфером раног 19. века, те рекао бих ретко примереном употребом (адаптиране) Apocalypse World механике, кренем да погледам има ли каква видео рецензија, пре него што зароним у читање саме књиге.
Прво ми искочи ова демонстрација игре.
Мила мајко.
Можда је до мене. Можда сам матор и конзервативан. Можда су ми узори Клинт Иствуд и Џон Милијус. Али оне клинце који су седели за столом ни мајка не може да воли.
Цура којој вероватно не би у радњи могли да легално продају текилу, али која има тетоваже по рукама и поред очигледне младости ипак некако успева да изгледа као средовечна полазница Женских студија.
Момак са вишком естрогена у мајици са дезеном какав се ставља на бебеће портикле.
Ђевојка која изгледа као традиционална азијска штреберка (што је заправо кул), али има вајб особе која ће успети у животу газећи преко мртвих, сво време смешкајући се и извињавајући.
Сви ликови, од капетана, преко бродског хирурга до "најамника"(!) су женски. На трговачком броду 1830-их.
Капетан упражњава технике трансцеденталне медитације које је покупио на оријенту, што је забавна идеја, мада примеренија за неки палп, али то није све-и његова посада је иницирана у езотеријску технику. Тачно могу да их замислим како свако јутро медитирају на палуби у лотос пози и поздрављају сунце.
Било је ту, за тих двадесетак минута још пар аисторичних будалаштина, али немам живаца да их све набрајам.
Једина не-несимпатична особа је ГМазица, уједно и ко-аутор књиге, која иако оскудева у богомданој харизми ипак делује компетентно и освежавајуће нормално.
Помало шокиран приказаним, ипак кликнем на други actual play, са зрелијим играчима, који заправо не изгледају као узорак НВО омладинске удруге који су у паузи писања пројекта "Имплементација трансродних права ромске популације у основношколској установи Мале Крсне" одлучили да баце коцкице.
Смисао ове тираде наравно није прича о самом систему, о чему ћу вероватно неком другом приликом поближе, већ моја згроженост стањем омладине у хобију, Света и Свега. Утеха ми остаје нада да ће једног дана народ то све помлатити.
У међувремену, за знатижељнике: