Исто тако, морају знати да то што је нов не значи да је смртоносан. То је најтежа бесмислица и манипулација. Онда се продаје вакцина као спас, уместо да се допусти природна имунизација, механизам који је одржао људску врсту у животу од настанка до данас.

Kada bi svi prirodni mehanizmi nastali tokom biološke evolucije čoveka i drugih živih bića bili savršeni, ne bi nam nikad trebala nikakva medicina ni lekovi. U pradavna vremena ljudi su umirali od nečega što se danas uspešno leči. Do pojave antibiotika, tuberkuloza pluća je bila veoma smrtonosna bolest. Od te bolesti srpski pesnik Branko Radičević je umro sa nepunih 30 godina, Njegoš sa 38. Do pronalaska insulina, od dijabetesa su umirala i deca, danas se on rutinski drži pod kontrolom. Osim porasta životnog standarda, bolje ishrane, čiste pijaće vode i higijenskih uslova života, razvoj medicine je uticao na povećanje dužine života. Medicina nije svemoguća i dan-danas za neke bolesti nema leka, ali su nekad čak i mikroskopski koraci napred u lečenju tih bolesti značajni.

Postoji preventivna, kurativna i palijativna medicina. Vakcine, koje inače nisu nekakav moderan pronalazak, spadaju u preventivnu medicinu. Ideja je jednostavna i dobro proučena: davanjem komponenti infektivnog agensa ili umrtvljenog agensa nećemo izazvati bolest, nego ćemo aktivirati imuni sistem i on će proizvesti antitela. Time stičemo imunitet na bezopasan način, uvežbavamo naš imuni sistem i dajemo mu informaciju o bolesti. Kada ili ako se u budućnosti zaista zarazimo, već imamo imunitet i nećemo se razboleti ili će bolest imati značajno blaži klinički tok.

Bez vakcina oslonjeni smo na naš prirodni imunitet i na lekove iz oblasti kurativne medicine, ako za datu bolest postoje. Neke bolesti su izuzetno opasne i smrtonosne, recimo difterija ili tetanus. Uz pomoć vakcina, ove bolesti su praktično iskorenjene. Ovo su činjenice. Stara narodna mudrost kaže "bolje sprečiti nego lečiti".

Ko god zagovara svet bez vakcina i oslanjanje samo na prirodni imunitet, on je glasnik smrti, jer bi u takvom svetu smrtnost pre svega dece bila nekoliko puta veća nego danas. Takav čovek zagovara nekakvu prirodnu selekciju u kojoj se mnogima ne daje šansa da prežive, jer eto njihov imunitet nije uspeo da ih odbrani. Smisao civilizacije je upravo u tome da čovek zahvaljujući svom umu i naučnim dostignućima poboljša kvalitet života uprkos ograničenjima i nesavršenosti prirode. To je ono što nas čini ljudima, inače bismo bili životinje. Pa smo tako otkrili poljoprivredu, i od lovaca sakupljača postali uzgajivači biljaka i životinja. Živimo u kućama, ne u pećinama, ložimo vatru i grejemo se, ne oslanjamo se samo na naše prirodne termoregulacione mehanizme. Jedemo prerađenu, a ne sirovu hranu itd. Na kraju tog lanca su nauka i tehnogija, među njima i medicina. Dakle, ne dopuštamo da se oslanjamo samo na prirodu, već hoćemo bolje i više od toga. Nećemo bolest uopšte, hoćemo da je sprečimo, da je ne osetimo, da je nema, da je iskorenimo. Tome služe vakcine.

A ti mi lighteye sad kaži, da li ti generalno smatraš da su ove opštepoznate činjenice koje sam napisao o vakcinama netačne ili naprosto nemaš poverenje u farmaceutske kompanije? Srećom, kada je u pitanju koronavirus trenutno imamo u svetu pet vakcina, u Srbiji Pfizer-BioNTech i Sputnik V, a verovatno će na raspolaganju biti i kineska Sinopharm. Dakle, i Zapad, ali i Rusi i Kinezi proizvode vakcine za koronavirus, jer je to nužno i značajno. Ako te već toliko mori nepoverenje prema zapadnim kompanijama, iskaži onda malo poštovanja prema tome što su Rusi ili Kinezi takođe brzo napravili kvalitetne vakcine. A ako baš u sve sumnjaš, onda bi možda trebalo da preispitaš svoje stavove.