Ljubav ili nešto drugačije

Kad sam došao u Moskvu Vladimira su mi predstavili kao našeg pravnika. Tada je imao blizu šezdeset godina. Bilo je vidno da ga Srbi ne vole. U prvo vreme nije mi bilo jasno zašto, iako je bio Rus i prema Rusima i prema Srbima odnosio se isto. Vremenom mi je postalo jasno da je reč o dosta ambicioznom čoveku. Vrlo brzo on je napredovao. Uglavnom je komunicirao sa investitorima i kontrolisao je svu dokumentaciju koju smo njima ispostavljali. Sebe je često stavljao u prvi plan.

Nekoliko godina kasnije na projektu u Ufi on je nastupao kao glavni menadžer. Njegovo radno mesto je bilo u Moskvi, ali je često dolazio u Ufu i tu se zadržavao po nekoliko dana. Uvek je bio posvećen poslu i samo o poslu sa njim sam razgovarao. Za potrebe firme trebalo je kupiti poslovni prostor u Ufi. On je rekao da će on rešiti taj problem.
Zaista je sve rešio. Čak nas je i pitao da li smo zadovoljni prostorijama, ako nismo predlagao je da traži nešto drugo. Ipak njegov izbor je bio dobar i svi smo bili zadovoljni. Vreme je prolazilo on je počeo da u Ufi provodi sve više i više vremena. Zbog potreba posla njegovo prisustvo je bilo potrebno, ali u Moskvi mu je bila porodica i njegovo odsustvo njima se sigurno nije dopadalo.

Jednom prilikom dok smo pili čaj sekretarica je počela da mi priča o Vladimirovoj ljubavnici. Priča mi je bila suviše naivna, samo sam odmahnuo rukom. Ipak pitao sam je otkud zna za to. Rekla mi je da je jedan inženjer iz firme našeg podizvođača takođe u vezi sa njom. Na moje pitanje koji inženjer odgovorila je Sergej. Znajući da je on skandal majstor, još više sam sumnjao u istinitost njene priče. Inače Sergeja sam dobro poznavao. I bilo je poznato da on mnogim ljudima na gradilištu duguje novac. Družio se sa nekim problematičnim Srbima i o njemu su kružile ne lepe priče. Inače bio je star oko dvadeset pet godina, bio je oženjen i imao je dvoje male dece. U komunikaciji je uvek bio prijatan, na poslu odgovoran, a u životu sve suprotno. Jednom je njegova žena dolazila u naš ofis da pita zašto plate kasne tri meseca. Ja sam joj objašnjavao da plate kod nas ne kasne i da mi podizvođačima redovno plaćamo sve situacije. Takođe sam naglašavao da Sergej ne radi u našoj firmi i da ne znam da li je on dobio platu. Drugi put je dolazila njegova tašta i imala je slična pitanja. Ja sam pozvao direktora firme u kojoj je on radio i zamolio ga da Sergeju skrene pažnju na ponašanje, naglasio sam da mora prestati da nas povezuje sa svojim problemima. On se izvinjavao, objašnjavao mi je da mu je Sergej bitan na poslu i da ga zbog toga trpi inače i njemu je dosadilo sve to što radi.

Nekoliko meseci kasnije, Vladimir je počeo da ređe dolazi u Ufu. I onda u ofis je došla gospođa koja nam je posredovala prilikom kupovine prostorija našeg ofisa. Zvala se Snežana. Kad je ušla u kancelariju direktora predstavništva sekretarica me je pozvala i smejući se rekla mi je: "Ona je ta".
Sve mi je to izgledalo nestvarno, naivno i dalje nisam verovao. Kad je otišla direktor me je pozvao i rekao mi da će me Snežana pozvati za nekoliko dana da proveri da li je Vladimir poslao za nju neku dokumentaciju. Nisam izdržao i kao slučajno, pitao sam: da li oni i poslovno sarađuju?
Direktor se nasmejao i objasnio mi je da su se Vladimir i Snežana već razišli. Dalje je objašnjavao da je veza u jednom momentu izgledala ozbiljno i Vladimir je trebao da započne brakorazvodni postupak sa ženom. Takođe potvrdio mi je da je ona u vezi i sa Sergejom. Bilo mu je čudno otkud sekretarica zna za to. I za mene zagonetka. Ipak nekoliko dana kasnije u moju kancelariju je došao direktor firme u kojoj je Sergej radio. Govorio mi je da mu je prekipelo. Sergeju je dao otkaz i on već dve nedelje radi kao vozač u agenciji za prodaju nekretnina u kojoj je i Snežana radila. On je znao i za Snežaninu vezu sa Vladimirom i sam se čudio. Naglašavao je da je Snežana od Sergeja deset godina starija, a od Vladimira 25 godina mlađa. Rekao mi je da mu stalno dosađuju ljudi koje je Sergej prevario za novac. Uz put mi je naglasio i da je Sergej istovremeno bio u vezi sa našom sekretaricom. Nekoliko dana kasnije Snežana je došla i preuzela dokumentaciju. Taman kad sam pomislio da me više ništa ne može iznenaditi usledio je telefonski poziv. Snežana je tražila da razgovaramo o Sergeju. Ja sam tvrdio da sam zauzet poslom, međutim ona je insistirala da to bude posle radnog vremena. Rekla je da zna moju adresu stanovanja i da će me čekati u autu ispred zgrade u 8 uveče. Prekinula je vezu, nisam uspeo ni da kažem da li mogu ili ne. Rekao sam to direktoru on me je zamolio da odem da vidim šta hoće. U stan sam ušao u 19 i 30 petnaestak minuta kasnije Snežana me je nazvala i rekla mi je da me čeka. Ženi sam objasnio o čemu se radi, insistirala je da ne idem. Nakon kraće rasprave odlučio sam da odem. Kad sam ušao u njen automobil, odmah me je pitala kad ću Sergeju vratiti novac. Na pitanje kakav novac, odgovorila je onaj koji si mu uzeo.
Objašnjavao sam da ja nikom ništa ne dugujem.
Prekinula me je pitanjem: Ako mu ne duguješ novac zašto si došao da se vidiš sa mnom?
Rekao sam da ne želim više da odgovaram ni na jedno pitanje dok ne čujem Sergeja. Ona mi je pretila da će zvati Vladimira i da će moje naredne plate biti zaustavljene dok ne vratim dug. Na kraju Sergej se javio ja sam uključio zvučnik telefona i ona je slušala razgovor. Na pitanje da li ti ja dugujem novac on je odgovorio ne. Ona je ljutito uzela slušalicu i nastavila je razgovor sa njim. Usledila je njena histerika u toku koje je plačući više puta ponavljala: "Ti si me lagao". Na kraju on je uspeo da je ubedi da dođe u jedan restoran da joj sve objasni. Ja sam se vratio kući, a sutradan me je Sergej nazvao i neznajući da ja znam celu priču izvinjavao mi se govoreći da je reč o nenormalnoj ženi koja hoće da zbog nje ostavi porodicu. Sve sam objasnio direktoru, on se i sam čudio svemu tome. Na sreću ni Sergej ni Snežana više me nisu uznemiravali.

Goran