Sprske Vojvode

[This Text in English]
[Этот текст на русском языке]

Povodom obeležavanja stogodišnjice I svetskog rata srpski umetnik Andrej Josifovski (njegovo umetničko ime je Pijanista) naslikao je mural zahvalnosti srpskim vojvodama.

Vojvoda Radomir Putnik (1847 - 1917) učestvovao je u I i II srpsko-turskom ratu (1876-1878) kao i u srpsko bugarskom ratu (1885). Odlukom kralja Milana Obrenovića 1896 godine penzionisan je. Dolaskom na vlast kralja Petra I Karađorđevića aktiviran je i postavljen na mesto načelnika glavnog generalštaba srpske vojske. Na tom mestu bio je 12 godina. Pod njegovom komandom Srbija je pobedila u I i II balkanskom ratu.
I pored lošeg zdravstvenog stanja, u I svetskom ratu uspešno je komandovao srpskom vojskom sve do njenog povlačenja u Albaniju.

Spomenik Vojvode Putnika u Kragujevcu

Više od toga nije mogao. Tražio je od kralja Aleksandra I Karađorđevića da ga privremeno oslobodi dužnosti da bi se zdravstveno oporavio. Kralj je prihvatio njegov zahtev, ali ga je kasnije smenio sa mesta načelnika glavnog generalštaba srpske vojske i na njegovo mesto postavio generala Petra Bojovića. Za tu kraljevu odluku nije ni znao. Tom odlukom bio je ponižen i povređen. Umro je 1917 godine u Nici i sahranjen je na ruskom groblju. На захтев његових официра, његови posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1926. godine.

Kapela u kojoj se nalaze posmrtni ostaci Vojvode Radomira Putnika.

Vojvoda Živojin Mišić takođe je učestvovao učestvovao je u I i II srpsko-turskom ratu (1876-1878) kao i u srpsko bugarskom ratu (1885).

Dolaskom na vlast kralja Petra I Karađorđevića penzionisan je jer se smatralo da je bio blizak Dinastiji Obrenović.
Na zahtev vojvode Radomira Putnika, 1909. godine ponovo je aktiviran. Od tada je bio glavni pomoćnik i zamenik vojvode Radomira Putnika.
Uspešno je rukovodio srpskom vojskom u I i II balkanskom ratu. Ipak nakon drugog balkanskog rata ponovo je penzionisan.

Pred početak I svetskog rata ponovo je aktiviran. U prvom svetskom ratu posebno se istakao u Kolubarskoj bici. Neke njegove odluke u ovoj bici bile su od presudne važnosti. Komandovao je srpskom vojskom na solunskom frontu. Umro je u Beogradu 1921. godine.

Spomenik na grobu Vojvode Mišića.

Kao i prethodna dvojica, Vojvoda Stepa Stepanović učestvovao je u srpsko-turskim ratovima (1876-1878) kao i u srpsko bugarskom ratu (1885).

U prvom svetskom ratu posebno se istakao u Cerskoj bici, kada je i unapređen u čin vojvode.Takođe prilikom reorganizacije srpske vojske na Krfu i proboju solunskog fronta njegova uloga je bila izuzetno važna.

Sve fotografije su moje,

Goran.