Da li je košarka postala drugačija?

in #story2 months ago

Čuvena jugoslovenska škola košarke uvek je izbacivala neke talente. Mladi talentovani igrači dobijali su šansu u seniorskoj konkurenciji i brzo bi postajali oslonci svojih timova. Setimo se Dražena Petrovića, Dina Rađe, Tonija Kukoča, Vlade Divca, Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića.... Svi oni su jako mladi postajali zvezde. Neki i pre dvadesete godine. Danas, nažalost samo Luka Dončić je u tim godinama došao do statusa zvezde.
Sa druge strane mnogo mladih nikako da svoj talenat nadograde i da ga pretoče u kvalitet.

20200102_200415.jpg

Zašto?
Prvo košarka koju je igrao Partizan u vreme Vujoševića postala je istorija. Činjenica on je davao šanse mladima uspevao je da ih istrpi i da ih dovede do nivoa da postanu interesantni bogatima. Klub bi svake godine zarađivao i tako popunjavao budžet i nastavljao da se takmiči u Evroligi.
Danas su budžeti bogatih klubova toliko veliki da takav Partizan ne bi mogao da bude konkurentan i takva praksa bila bi nemoguća.
Otuda problem Crvene Zvezde. Sa višestruko većim budžetom ne samo od Partizanovog iz ere Vujoševića već i od onog koji je Zvezda imala u vreme Radonjića današnji klub ne može da preskoči granicu ulaska u Top 8.
Ja mislim da će u tome uspeti ali strepeće se do poslednjeg kola.
Mladih igrača ipak nema.
Poslednji kog je Zvezda izbacila i na kome je zaradila ozbiljan novac bio je Marko Gudurić. A on je iz Zvezde otišao pre više od tri godine. Novog projekta nema. Dobrić i Davidovac nisu projekti reprezentativnog kalibra i oni neće postati velike zvezde. Sa druge strane neko za koga se garantovalo i da će dostići visok nivo i da će doneti obeštećenje skoro da je nestao sa mape. Reč je Boriši Simaniću. Sa fizikalijama koje ima očekivao se visok plasman u prvoj rundi nekog od draftova. Nažalost on na draft nije ni izlazio dok njegovo godište nije postalo izlazno. I na poslednjem draftu niko ga nije izabrao. U isto vreme on je nestao iz rostera Crvene Zvezde.
Izbacivanje takvog projekta iz rostera odluka je trenera. Ja lično čestitam na hrabrosti Saši Obradoviću. Ne sumnjam u njegovu odluku. Isto tako nisam sumnjao ni kada se Trinkijeri odrekao Pecarskog. Da treneri nisu imali hrabrost ti projekti bi uzimali minute koje ne zaslužuju. Treneri su klubovima učinili velike usluge.
Da li je moguće da već godinama nemamo ozbiljnog mladog igrača?
Nažalost moguće je.
Ne zato što smo zaboravili da igramo košarku već zato što mladi više neće u Zvezdu, Partizan Cedevitu ili Budućnost.
Njihov izbor su ili Mega ili inostranstvo.
Najbolji primeri su Pokuševski i Simonović. Oni su na poslednjem draftu izabrani. Mega ima još dva projekta Petruševa (tek ove sezone došao u klub) i Miškovića.
Da li drugi klubovi imaju svoje projekte?
Bar za narednu sezonu ili za sledeći draft nemaju.
Sa druge strane mnogo je dobrih juniora i u Zvezdi i u Partizanu. Zašto godinama niko od njih ne može da postane dobar senior?
Prosto, potrebno je strpljenje i spremnost na utakmice u nekom nižem rangu. Sve to sa jedne strane a sa druge mlad igrač nije samo junior. Mladi su i oni koji imaju po 22 ... 25 godina. Primeri su Šiško, Simonović, Barna, Dreksel, danas a pre nekoliko godina to su bili Jović, Kalinić, Birčević...
Ne treba zaboraviti da se i u kasnijim godinama dolazi do vrhunskog nivoa. To najbolje pokazuju primeri Jagodića Kuridže, Marka Simonovića (zvezdinog) ali i Raška Katića.
Naravno potrebno je da treneri imaju viziju i da prate igrače koji su im interesantni. Siguran sam da će Užička Sloboda (sa Rašom Radovanovićem na čelu) uskoro izbaciti nekoliko ozbiljnih projekata. Možda oni neće biti evropski nivo, ali za ABA ligu će biti vrhunski. Mnogo bolji od većine Amerikanaca koji danas nastupaju u našim najboljim klubovima.

Goran