Zamak kulture - Zamak Belimarković

Zamak kulture, Muzej kulture, Zavičajni muzej, Zamak Belimarković, Dvorac Belimarković, letnjikovac generala Jovana Belimarkovića...

"Zovi me kako hoćeš, samo nemoj da me razbiješ".

Narodna izreka

Mnogo imena za jedno mesto, prestonicu kulture u Vrnjačkoj Banji.
Zvanični naziv muzeja je Zavičajni muzej - Zamak kulture.
Kao kulturno dobro od velike vrednosti, zaštićen je Zakonom o zaštiti spomenika kulture.

Zamak Belimarković nalazi se iznad mineralnog izvora "Topla voda", na blagoj padini, što obezbeđuje prekrasan pogled sa njegove terase na ceo kraj.

Jedan je od najstarijih objekata u okolini. Građen je u periodu od 1888 – 1894. godine za generala Jovana Belimarkovića, ministra kralja Milana Obrenovića i namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića.

Porodica Belimarković i njihovi naslednici koristili su zamak i živeli u njemu do 1968. godine.

Idejno rešenje zamka dao je građevinski inženjer Pavle Denić, sestrić Jovana Belimarkovića.
Projekat je uradio bečki arhitekta Franc Vinter.

Zamak je izgrađen po ugledu na severno italijanske dvorce tog perioda, u stilu nacionalnog romantičarskog istorizma (mešanje srpskih srednjovekovnih arhitektonskih oblika sa romantičarskim elementima) obogaćenog sa dosta elemenata renesanse.

Kralj Aleksandar Obrenović dočekan je u zamku 1889. godine.

Projekat osavremenjivanja i prilagođavanja novoj nameni, kao i adaptaciju zdanja uradio je arhitekta Ivan Antić.

Zamak je otkupljen 1968. godine za muzej, galeriju i koncertnu dvoranu.

Beli mermer dominira objektom. Sva stepeništa, stubovi (unutrašnji i spoljašnji), elementi enterijera urađeni su od kamena iz generalovog majdana koji se nalazio na Goču.

Goč je planina iznad Vrnjačke Banje poznata po mešovitim šumamama crnog bora, jele, bukve i hrasta kitnjaka.
Maskota banje je vrabac koji je ime dobio po planini Goč i zove se vrabac Gočko.

Detalji fasade.

Dok gledam fotografije razmišljam, koliko je impozantno i raskošno u očima običnih, prosečnih ljudi, izgledalo ovo zdanje tih davnih godina krajem XIX veka?

I danas deluje dopadljivo, ljudi ga smatraju velelepnim reprezentativnim objektom i ponosom banje.

Zamak je mesto gde se održavaju koncerti, organizuju izložbe, književne večeri i prezentacije knjiga, tribine i predavanja.

Tri izložbe čine stalnu postavku.

• Praistorija Vrnjaca, Ladarište
• Etnografsko nasleđe Vrnjačke Banje od druge polovine XIX veka do šezdesetih godina XX veka
• Spomen soba generala Belimarkovića
  Van letnje sezone može se pogledati Umetnička zbirka srpskih autora druge polovine XX veka.

---

Ovog leta otvorena je likovna izložba "Kreativne pulsacije od osnivača ULUS-a do mladih nada".
Predstavljeno je 59 radova naših 46 autora iz Umetničkog odeljenja Zavičajnog muzeja.

Ulaz je slobodan za sve postavke.
Programi počinju najčešće u 20 časova.

---

Prilikom obilaska ove izložbe najjači utisak na mene ostavila su tri eksponata.

• Rad Blagoja Dimića, kombinacija drvo, metal.

• Skulptura 1, rad je autora Nikole Pantovića, mesing.
  Mesing, raskošan u lepoti, ali i večita opomena za sva vremena.

• Eksponat naziva Horizontalni predeo, rad je autora Aleksandra Milutinovića, kovano, vareno gvožđe.

Žao mi je što nisam uspela svojim fotografijama da prenesem i pokažem svu lepotu i snagu ovih radova.

---

Umesto zaključka

• Ako ste već u banji, obavezno prošetajte do zamka, obogatite svoje vidike, upoznajte nova dela, udahnite lepotu u život.

• Neophodno je, može se reći i urgentno uraditi reparaciju stepeništa.

• Adaptaciju fasade, zamenu stolarije, savremenu rasvetu unutrašnjeg prostora, digitalizaciju sadržaja, željno iščekuju ljubitelji umetnosti, redovni posetioci svih postavki.

---

Sve fotografije su moje, snimljene u predvečerje, avgusta meseca 2018. godine mobilnim telefonom Samsung A5.

Hvala vam na vremenu koje ste posvetili postu.

Sources:
Zamak kulture
Brošura "Priče o vremenu"

Srećni bili!