Laž i samo laž

Uvek su mi govorili da je laž nešto negativno, ali svakim danom nailazim na sve više i više laži. Nažalost laži su prisutne u okruženju svih nas. Nekima su laži sredstvo do cilja, nekima sredstvo nužde, a nekima prosto potreba.
U jednoj od bivših firmi radio sam sa čovekom koji bez laganja nije mogao. Nerad, kao i sve greške pravdao je lažima. Laži su bile rešenje za sve. Nekad su mu bile potrebne, a nekada suvišne.
Jasno je bilo da to nekada radi ciljno, smišljeno, ali nekada bi laži bile i nepotrebne i suvišne. Bez njih bi bio ubedljiviji, njegove priče bi bile lepše, bilo bi prijatnije slušati ga. Nažalost on toga nije bio svestan. U njegovom laganju granice nisu postojale. Laži su se često pojavljivale van njegove kontrole. Njegova lažljivost je bila nepopravljiva, mnogo puta sam pomislio da on ne koristi laž, već da laž koristi njega.
Radili smo u Ufi i on je došao na posao malo posle ostalih. Želeći da sebe stavi u prvi plan pohvalio se da sutra planira da putuje u Moskvu kćerki na rođendan.

S obzirom da kćerka ne živi sa njim već sa njegovom bivšom suprugom, svi su sa simpatijama slušali njegov plan, njegovu želju da obraduje kćerku. Jedna koleginica je pitala:
"Šta ćeš joj kupiti?"
On je odgovorio da će joj dati novac, pa će ona sa majkom odabrati poklon.
Sutradan, se normalno pojavio na poslu. Ista ta koleginica, začuđeno ja zapitala:
"Pa zar nisi otputovao?"
On je odmahnuo rukom i bez imalo nervoze ali i bez ikakvog stida rekavši:
"Zakasnio sam na avion."
Kad je izašao samo smo se pogledali, a jedan kolega je smejući se konstatovao:
"Ovaj je šampion!"
Ja sam se pitao zašto je čoveku bilo potrebno sve to?
Zašto je svima pokazao svoju lošu prirodu?
I pre i posle toga bilo je mnogo njegovih laži, a on nikada nije razmišljao da li mu ljudi veruju ili ne, trudio se da bude ubedljiv, ali ako laganje ne uspe on bi bez pardona nastavljao dalje. Bio je neumoran.
Sopstvene laži često ne bi uspevao ni da zapamti, danas bi pričao jedno, sutra drugo. Jednom kolegi bi pričao sasvim suprotno od onog što je pričao drugom
Jasno je bilo da on često ni sam ne zna šta je istinito a šta lažno u njegovim pričama. Najgore je kad stvarni problemi postanu žrtve laži.
Posle tri meseca rada trebao je da otputuje u Srbiju da izvadi vizu. Nekoliko dana pred odlazak tvrdio je da mu je otac dobio infarkt. Dan uoči polaska saopštio nam je da mu je otac umro. Tražio je veći avans zbog troškova sahrane.
Da li je lagao ili nije? Nismo mnogo ni razmišljali o tome. Avans je dobio, vratio se kako je planirano, nije izgledao kao neko ko je izgubio oca, ali nismo mu to uzeli za zlo.
Posle dva meseca pričao je da mu je umrla majka. Nije tražio avans, a nije ni izrazio želju da ode sahranu.
Istina ili laž ostalo je otvoreno pitanje.
Nakon godinu dana, nezadovoljni njegovim radom zahvalili smo mu se na saradnji. On je tada jednom kolegi ispričao da su mu pre nekoliko godina u Sočiju poginuli žena i kćerka.
Laž ili istina, opet ista dilema.
Većina ljudi mu nije verovala, retki pojedinci jesu, ali istina je dosta često postajala žrtva prethodnih laži.

Goran